Дневник сазнаје: Археолози поново освајају Доњу Брањевину

НОВИ САД: Првих дана септембра биће настављена археолошка истраживања на чувеном ранонеолитском локалитету Доња Брањевина у близини Дероња, сазнаје „Дневник”.
d
Фото: Ilustracija

После готово четврт века археолози ће поново у свој фокус ставити једно од најпознатијих и најзначајнијих праисторијских налазишта у нашој земљи, и то захваљујући пројекту „Доња Брањевина – почеци живота праисторијских пољопривредника у српском Подунављу“, који ће заједнички реализовати Музејска јединица у Оџацима, Народни музеј из Београд и Градски музеј Сомбор, све уз подршку републичког Министарства културе и информисања.

Подсетимо, налазишта Доња Брањевина стручној јавности постало је познато тек јуна 1965. када је на њега случајно набасано током изградње земљаног насипа за заштиту од поплаве. За откриће налазишта заслужан је Сергеј Кармански, локални археолог аматер, иначе учитељ у Основној школи „Борис Кидрич“ у Оџацима, који је приликом изградње насипа обилазио терен и места где је ископавана земља неопходна за изградњу насипа. На локалитету где је током једног од тих обилазака уочио у земљи фрагменте „црвено осликаних посуда“ Кармански је већ у августу 1965 организовао прва ископавања. У потоњим кампањама учествовао је и Покрајински завод за заштиту споменика културе, који ће на основу резултата истраживања, односно богатог археолошког материјала пронађеног у само две сонде, које су у прво време отворене, донети 1970. решење којим Доњу Брањевину проглашава археолошким налазиштем од изузетног значаја.

Након деценијске станке, археолошка ископавања, овог пута у организацији Музејске јединице Оџаци, поново су покренута у и континуитету се обављала од 1986. па све до 1996. У том је периоду, тачније 1989, откривена је и сад већ легендарна Црвенокоса богиња, ремек-дело од печене глине старо око 7.500 година. Статуа жене бујних облина и дуге косе обојене у црвено са рукама положеним на доњи стомак, несвакидашњих димензија за доба раног неолита– јер висока је готово 40 центиметара, односно пет, шест пута је већа од сличних фигурина  - пронашао је управо Кармански.

Није, међутим, Црвенокоса богиња једино вредно што је Доња Брањевина подарила српској археологији, напротив. На овом локалитету нађено је заправо обиље археолошког материјала, од орнаментисаног керамичког посуђа, антропоморфнних и зооморфних фигурина, жртвеника, коштаних и камених алатки, накита, преко неколико огњишта и пећи на отвореном простору, све до стамбених структура и некропола. Мноштво неолитских предмета данас се чува у Археолошкој збирци Оџаци, а дуго трајање овог налазишта потврђено је  и радиометријским мерењима, будући да су најранији калибрисани Ц14 датуми указали на насељавање овог потеса неких 6.000 година пре нове ере.


На источној граници културног предела

Доња Брањевина је као археолошка, односно научна, и културна, туристичка целина, постала саставни део пројекта номинације Културног предела Бача са окружењем за улазак на Листу светске баштине под заштитом Унеска. Није такође згорег напоменути да је данас овај локалитет у власништву општине Оџаци, да је ограђен, као и да на парцели постоји и визиторски „кутак“ са клупама и столовима.


Овогодишњи пројекат ће се састојати од неколико истраживачких етапа, које комбинују традиционална истраживања са њановијим научно техничким методама, појашњавају за „Дневник” археолог Ненад Јончић из Музејска јединица Оџаци и Андреј Старовић, кустос Збирке за старији неолит Народног музеја.

Тренутно се, како додају, реализује ревизија и потпуна дигитализација све досадашње документарне грађе са претходних ископавања.

Следећи корак је заснован на примени недеструктивним методама проспекцијске, као што су геомагнетна снимања терена, аеро-фото снимањем, те археолошким ископавањима, која за циљ имају геохронолошко и апсолутно датовање. Најављују наши саговорници.

Овогодишња истраживања представљају, заправо, увод у планирано систематско мултидисциплинарно проучавање археолошког локалитета Доња Брањевина. Тај мултидисциплинарни приступ огледао би се у сарадњи са значајним домаћим и иностраним научницима и институцијама, који ће помоћи да се интерпретирају нови налази и боље разумеју стари. Овакав начин истраживања огледа се кроз специјалистички приступ истраживању, у оквиру којих ће се радити геофизичка и теренска проспекција локалитета, геоморфолошка истраживања терена, геосондирање и анализа узорака тла, израда 3Д дигиталне документације нових истраживања, обрада и интерпретација антрополошких налаза, обрада зоо-археолошких налаза, обрада остатака риба и шкољки... Све ово биће урађено комбиновањем најсавременијих метода, с једне, и знања и искуства стручњака укључених у пројекат, с друге стране.

Примарни циљ овогодишњих истражовања је да се на основу нових података изврши реинтерпретација стратиграфије, карактера и хронолигије Доње Брањевине, који су остали несигурни и нејасни на основи свих претходних истраживања. Јер, резултати скоријих анализе упућују на то да се на овом локалитету може очекивати хоризонт из раног неолита, каква су насеља у ђердапској клисури -  Лепенски вир, Падина, Ајмана. Други циљ је утврђивање величине и изгледа ранонеолитског насеља са прецизним границама распростирања. И, коначно, предвиђено модерно документовање свих важних структурних елемената налазишта омогућиће и студију простора панонског дела српског Подунавља, уз анализу односа Доње Брањевине са другим неолитским локалитетима у окружењу, попут Топола у Бачу или Магарећег млина у близини Сомбора, наводе Ненад Јончић и Андреј Старовић.

М. Стајић

EUR/RSD 117.5848
Најновије вести