Баш он, Џејсон Мајлс, наступиће у недељи извођачке уметности Калеидоскопа културе, у суботу 16. септембра од 20.30 часова у обновљеном Дистрикту у Новом Саду.
С обзиром на то да се тиме бавите цео живот, када сте знали да ће музика бити ваш животни пут?
- Тешко је рећи када си веома млад да је то апсолутно оно што ћу радити. Када сам се придружио свом првом бенду имао сам 14 година, дефинитивно ми је пало на памет да је то оно што желим да радим, јер је било тако невероватно свирати пред људима. Када сам уписао колеy и почео заиста да упијам музику, тада је заиста изашло на видело да је то оно што морам да радим.
Како сте одлучили да ваш музички правац буде џез музика?
- Заиста волим џез, долазим из Њујорка и упознат сам са свим врстама музике, али поред yеза волео сам заиста и рок музику, ритам и блуз, а у Њујорку је у то време све могло да се чује. Мислим да је оно што је заиста променило моје мишљење о многим стварима било када сам први пут чуо увођење електричних инструмената у yез који је Мајлс Дејвис урадио са „In a Silent Way„, а затим и Bitches Brew. Читав став онога што је он радио је заиста привукло моју пажњу. Волео сам многе џез играче као што су Thelonious Monkи Wes Montgome, и поред свега тога студирао сам џез у Бруклину у Њујорку са одличним учитељем.
У којим музичким жанровима уживате у слободно време?
- Волим бразилску музику и она је имала велики утицај на мене и мој правац. Почео сам да је слушам интензивно 1974. године, када сам се упознао са Милтоном Насцименто и Тамба триом, одатле је само расла моја љубав према том жанру. Такође, заиста волим музику из времена 60-их јер је било толико сјајних места за слушање бендова у Њујорку. Наравно да сам волео Битлсе, Џимија Хендрикса и породицу Стоун, као и Мотаун, и још увек слушам све то јер су песме толико јаке да су остале са нама цео живот.
Живели сте и стварали у Сједињеним Америчким Државама. Шта вас је навело да пређете у Португал и да тамо наставите каријеру?
- Одувек сам био толико заинтересован за целу музичку сцену овде у Европи јер никада нисам имао прилику 1980-их и 90-их да заиста толико путујем због потражње и могућности које су ми се пружиле да будем у студију. Добио сам прилику да радим са најбољим уметницима и музичарима и продуцентима дуги низ година и то је био мој фокус. Никада нисам имао прилику да дођем на европске фестивале, па чак ни да узмем одмор веровали или не, све зато што сам имао среће да направим сјајне албуме за које су биле потребне недеље и месеци да се сниме. Када сам почео самостално да продуцирам, отприлике 1995. године, заиста сам желео да одем и да се проширим. Чак сам размишљао о томе тада, али сам почео да радим као продуцент и пројекти које сам одувек желео да развијам, почели су да се остварују. Свет музике у Америци, посебно за мене, је почео да се мења, а након што сам провео неко време овде у Европи, почео да размишљам да би ово био бољи живот за мене и моју жену, што се тиче квалитета, а што се мене тиче, увек сам се изненадио колико људи заиста познаје мој рад.
Како изгледа процес вашег стваралаштва? У коме или у чему налазите инспирацију при стварању музике?
- Инспирација за стварање музике једноставно долази из живота! Устајање сваки дан, здрав живот, добра храна и уживање у времену са супругом. Онда сиђем у свој студио и почнем да петљам около и размишљам о лепим стварима и само ми се чини да инспирација долази.Такође, долази из различите музике коју волим, као што су yез и фанк и интернационални ритам.
Освојили сте и престижну музичку награду Греми. Шта за вас представља ова награда и колико вам је важна? Да ли се нешто променило од када сте добили ово признање?
- Та награда је била важна јер је била за албум који су сви одбили да издају и рекли ми да нема шансе да се нешто деси са њим. Тржиште никада не би прихватило бразилску врсту албума, иако би 90 одсто текстова било на енглеском. Свака дискографска кућа ме је одбила три пута скоро осам година, а када сам коначно направио албум, и довео невероватне музичаре и уметнике да учествују, то је у суштини било довољно за мене. Осетио сам велики успех у том тренутку, онда је албум изашао и добили смо невероватне критике, добили смо и номинацију за Греми, а онда потом сам заправо и освојио Греми са Стингом. Не могу чак ни да опишем тај осећај, један од невероватних достигнућа, о коме са поносом говорим.
Наступаћете у Новом Саду, у оквиру овогодишњег Калеидоскопа културе. Калеидоскоп културе траје пет недеља и промовише пет врста уметности – извођачку, примењену и визуелну уметност, књижевност и архитектуру. Како вам звучи концепт Калеидоскоп културе и колико је данас важно промовисати ове врсте уметности?
- Мислим да је то прелепо јер све то може да функционише заједно и то је оно што чини да Калеидоскоп културе успе. Што ближе људе приближавате, они ће све више ценити аспекте уметности. Невероватно је важно промовисати уметност која укључује свих ових пет врста, посебно млађој публици како би могли да апсорбују оно што им може културно помоћи у будућности и када имате такво знање и то представите на начин, који је такође забаван, то може само помоћи у промоцији различитих уметности.
Ваш концерт ће се одржати на отвореном, под ведрим небом Дистрикта. Дистрикт представља трансформацију индустријског наслеђа и старих фабрика у нове просторе посвећене култури, уметности и другим сферама. Како коментаришете овакве трансформације и промене у намени старих простора?
- Волим такве просторе и заиста ценим многе од тих простора које видим овде у Европи. Понекад најбољи рад потиче из сценарија у којем је представљен. Била је једна ситуација у Америци, где су челичану, која је престала са радом, претворили у уметнички центар, било је супер свирати тамо.
Како коментаришете када се концерти премештају са стандардних простора, као што су концертне дворане, на отворене локације? Да ли сте икада имали прилику да наступате на отвореном, шта више волите и зашто?
- Имао сам прилику много пута да наступам на отвореном. То је другачија атмосфера коју представљате у концертној дворани, ако време сарађује. Заиста волим да свирам на сцени у прелепом амбијенту. На којој год бини да наступате, то је привилегија, била она у затвореном или на отвореном.
Шта сте припремили новосадској публици на овогодишњем Калеидоскопу културе, припремате ли се за сваки концерт посебно или већ унапред знате шта ћете свирати?
- У наредних неколико година славићу 50 година у свету музике. Рекао бих да је то прилично добро достигнуће, тако да оно што ћу радити је, не само да свирам неки нови материјал због којег сам узбуђен, већ и из мојих архива у последњих 50 година.
Б. Павковић
