Гојковићева отворила изложбу "Живот-Сан-Смрт" у ГМС

НОВИ САД: Министарка културе и информисања у Влади Републике Србије Маја Гојковић свечано је отворила изложбу „Живот – Сан – Смрт. Европски оквири српског симболизма“ у Галерији Матице српске, поручивши да је у питању увод у један од најзначајнијих пројеката у области културе у нашој земљи у наредној години, а то је „Нови Сад - Европска престоница културе“.
g
Фото: galerijamaticesrpske.rs

Бројним посетиоцима прво се обратила управница ГМС Тијана П. Бугарски, која је истакла да „Народни музеј у Београду и Галерија Матице српске, као најстарије и најбогатије музејске установе које чувају важан део националне културне баштине, теже већ деценијама да заједничким залагањима одговоре на актуелна кретања у музејској струци“.

Верујући у снагу и вредности српског симболизма и значај његовог сагледавања у европским оквирима, припремили смо ову изложбу, поручила је управница ГМС. Директорка Народног музеја Бојана Б. Брешковић истакла је да смо поносни на још један заједнички пројекат наших установа, задовољни изложбом која је ујединила дела из бројних националних и европских музеја у јединствену поставку за коју верујемо да ће бити велика инспирација љубитељима уметности у читавом региону.

Изложба Живот – Сан – Смрт. Европски оквири српског симболизма обухвата седамдесет и седам уметничких дела из националних и европских музејских и приватних колекција. Кроз девет целина Живот и Смрт, Тајни свет снова, Преиспитивање сопства, Индивидуална религија и нова спиритуалност, У потрази за митом, Пантеистичка визија света, Фатална жена, Универзално страдање и Национална митологија ствара се исказ о кључним тематским опредељењима, стилским изборима и уметничким дометима српског симболизма.

Репрезентативна остварења националних уметника из домаћих музејских (Народног музеја у Београду, Галерије Матице српске, Музеја савремене уметности у Београду, Музеја Југославије, Музеја града Београда, Јеврејског историјског музеја, Војног музеја, Дома Јеврема Грујића, Народног музеја Зрењанин, Спомен-збирке Павла Бељанског, Музеја у Смедереву, Задужбине краља Петра Првог карађорђевића на Опленцу, Православне епархије нишке) и приватних колекција, илуструју процес преноса тема и идеја европског симболизма у оквире српске ликовне културе, као и тематску разноликост и особену поетику српског симболизма.

Највећи искорак изложбе остварен је излагањем дела водећих представника европског симболизма, попут Гистава Мороа, Одилона Редона, Франца Штука, Рудолфа Јетмара, Адолфа Хиреми-Хиршла, Едуарда Вајта и других, која долазе из Галерије Белведере у Бечу и хрватских музеја (Музеја за умјетност и обрт и Националног музеја модерне умјетности из Загреба, и Музеја ликовних умјетности у Осијеку). На тај начин створена је могућност да се паралелно сагледају дела европских и националних уметника и тиме још једном потврди да је српска ликовна уметност интегрални део европске уметности и културе. Поред историјског погледа, изложба доноси и примере савремене уметничке праксе чиме се указује на важност симболистичких идеја и њихово универзално трајање.

Изложбу прати истоимени српско-енглески каталог чији су аутори проф. др Игор Борозан и др Снежана Мишић, музејска саветница Галерије Матице српске, као и Зборник радова Европски оквири српског симболизма, такође на српском и енглеском језику, у којем су сакупљени радови девет стручњака из области историје уметности, визуелне културе и књижевности, са идејом да се у научном смислу целовито представе особености српског симболизма.

Реализацију изложбе омогућило је Министарство културе и информисања Републике Србије.

Изложба ће бити отворена до 31. јануара 2022. године, а током предстојећа три месеца посетиоце очекује садржајан пратећи програм: свакодневна кустоска тумачења, предавања стручњака из области историје уметности, визуелне културе, књижевности, филозофије, психологије и музике, конзерваторске приче, едукативни програми и креативне радионице за децу и младе, све са жељом да се што широј публици приближе основе и особености српског и европског симболизма.

EUR/RSD 117.4754
Најновије вести