Изложба у Музеју Војводине: Народни краљ у уметничким делима

НОВИ САД: У Музеју Војводине ће у петак, 7. децембра, у 20 часова бити отворена изложба „Портрети народног краља у уметничким делима“, аутора Хаџи Зорана Лазина.
karadjordjevic
Фото: Kraljev portret, rad Uroša Predića

Изложба је заједнички пројекат Музеја Војводине – Музеја присаједињења, Историјског архива Града Новог Сада и Завода за заштиту споменика културе Града Новог Сада, а представља јединствену ретроспективу свих уметничких дела којима је мотив био Петар Први Карађорђевић.

Тако ће, на 16 великих паноа, посетиоци, рецимо, моћи да виде три краљева портрета које је Урош Предић насликао 1920, 1021 и 1928. Међу сликарима чија су дела заступљена су, рецимо, и браћа Босарић, Шпиро и Анастас, а биће представљен и један од првих портрета Петра Карађорђевића као краља, рад Николе Милојевића из 1903. Међу експонатима је и најстарији портрет, настао 1845: иако је будући краљ тада имао свега годину дана, по ондашњој традицији Арсеније Петровић га је насликао као дечачића у униформи.

Посебно поглавље изложбе је посвећено краљевим сликама са ратном тематиком, попут дела Богосава Војновића Пеликана, Милоша Гвозденовића, Васе Ешкићевића „Албанска голгота” или Френсиса Овена Солсберија. Представљена ће бити и серија поштанских марака „Краљ  Петар на бојишту 1914”. Саставни делови поставке су, иначе, и детаљ са монументалног мозаика из цркве на Опленцу, као и исписи девет песама посвећених краљу ослободиоцу: од „Химне за Србију и краља Петра” Лазе Костића, до „Споменик краљу Петру у Новом Саду” Владана Симића.

На паноима ће се наћи попис споменика, бисти, спомен-чесми... посвећених Петру Карађорђевићу подигнутих између 1922. и 1939, као и њихове фотографије, оне које су сачуване. Готово сва та обележја срушена су или почетком Другог светског рата или за првих дана нове власти. Међу варајрским именима истичу се Рудолф Валбец, Ђорђе Јовановић, Лојзе Долинар, Сретен Стојановић, те Дринка Радовановић и Ђорђе Лазић.

Истовремено, Хаџи Зоран Лазин је прикупио податке и о свим спомен-обележјима с ликом краља Петра који данас живе у Опленцу, Великој Плани, Рибарској Бањи, на Текеришу, у Бањи Ковиљачи, Београду, затим Старој Пазови, Зрењанину, Бечеју, Александрову, Липару и Велебиту код Кањиже, све до оних у Бијељини, Бањалуци, Мркоњић Граду и Требињу. Ту је и бронзани барељеф са Београдске капије у Петроварадину, на којем је приказан улазак српске војске у Нови Сад.

А када је реч о самом Новом Саду, поред монументалног споменика, откривеног 25. новембра ове године, у Галерији Матице српске се чува попрсје Петра Карађорђевића, на згради Бановине је његов рељефни лик који је израдио вајар Карло Барањи (заједно са ликовима Александра Карађорђевића и војвода Живојина Мишића, Радомира Путника, Степе Степановића и Петра Бојовића), док је Сава Халугин своја два дела на тему Краља Ослободиоца поклонио Ченеју и Музеју присаједињења.  

По речима аутора, изложба „Портрети народног краља у уметничким делима“ само је покушај осветљавања лика и дела краља Петра Првог Карађорђевића, а у сусрет обележавању 175. годишњице од његовог рођења. На том фону намера је да ова изложба обиђе места и градове широм Србије и Републике Српске, са акцентом на она где постоје спомен обележја Краљу Петру, а на пролеће 2019. требало би да се појави и истоимена књига Хаџи Зорана Лазина, која ће бити нешто обимнија у концепту него што је сама изложба.

М. Стајић

EUR/RSD 118.3975
Најновије вести