У матичној згради у току су две изложбе “Живот – сан – смрт. Европски оквири српског симболизма”, као и “Новосађани бирају” на којој је четрдесетак наших суграђана сопственим одабиром по једног дела из депоа ГМС дало могућу слику националне ликовне уметности. Истовремено у Галерији САНУ у Београду гостује изложба “Колекција као огледало- модернизам у делима из Галерије Матице српске”. Једна од најстаријих и најбогатијих уметничких институција, у свим сегментима свог деловања трансформисала се током последње деценије у модерни европски музеј 21. века о чему сведоче бројна признања. Водећи креативни дијалог између прошлости и садашњости Галерија Матице српске и даље делује у складу са својим слоганом из 2017. када је обележено 170. година постојања овог националног музеја – живи, доживи, оживи уметност. У разговору за “Дневник” др Тијана Палковљевић Бугарски, управница Галерије Матице српске говорила је новим изложбама којима ће овај музеј обогатити програме Новог Сада као нове европске престонице културе.
Крај претходне и први месец ове године обележава изузетан уметнички догађај у Галерији изложба “Живот – сан - смрт. Европски оквири српског симболизма”. Повезали сте дела српског симболизма из низа домаћих музејских установа и колекција и европских симболистичких сликара позајмљена из страних галерија међу којима је и чувени бечки Белведере. Како сте успели да та изузетно вредна уметничка дела буду доступна и на нашој публици на овој јединственој изложби?
-Галерија Матице српске је установа која стално помера границе. У тој жељи да направимо искорак у нешто што до сада нисмо радили, већ три године смо планирали изложбу о симболизму. Он никада није представљен као целина у историји српске уметности и чинило нам се да као правац, стил и најкомплекснија појава с краја 19. и почетка 20. века апсолутно заслужује да буде представљен у некој од националних музејских кућа. Са Народним музејом као својим традиционалним партнером смо се договорили да заједнички радимо ту изложбу, а аутори су др Игор Борозан и др Снежана Мишић. Смело смо ушли у то да сањамо, како и сам назив изложбе каже, да уз дела националних сликара изложимо и дела европских мајстора, делом из збирке Народног музеја и других домаћих колекција, али нам се чинило да је јако важно да тај оквир проширимо и на дела из европских музеја. С обзиром да дуго сарађујемо са Кунстхисторише музејом из Беча, Аустријским културним форумом и аустријском амбасадом помогли су нам да донесемо пет слика из Галерије Белведере које представљају најбоља дела аустријског симболизма. Он је без сумње, уз немачки и француски симболизам утицао на формирање нашег. На изложби, за коју с правом можемо да кажемо да је једна од оних која се види једном у животу, дали смо пресек свега најбољег из нашег националног симболизма, уметника којима је то било трајно опредељење, као и оних који су имали само искораке у симболизам. Ова велика национална изложба има и европски оквир и с поносом је можемо показати и публици која долази на отварање Европске престонице културе јер управо говори о томе где је место српске културе у европским оквирима.
Изложба „Колекција као огледало. Модернизам у делима из Галерије Матице српске“, чији сте и аутор, а на којој је представљена српска ликовна уметност новијег доба кроз дела најистакнутијих стваралаца отворена је крајем године у Галерији САНУ у Београду и већ је привукла велики број посетилаца.
- Изложба је настала пре две године на позив Народне галерије Словеније и чинило нам се кад смо формирали такву поставку, која је 2020. гостовала у Љубљани, да је штета да је не види и публика у Србији. Нема бољег излагачког простора у земљи од Галерије САНУ. Променили смо само назив изложбе како би је прилагодили нашој публици. Назив „Колекција као огледало“ заступа тезу да се у колекцији ГМС огледа епоха модернизма са свим својим разноликостима, динамиком, врхунским дометима, али се огледа и историја Галерије и саме Матице српске. Мислим да је то једна од правих изложби за уживање и већ у првим данима од када је отворена, свакодневно је било по хиљаду посетилаца што показује да смо средина која је заинтересована за овакве изложбе, прегледне, едукативне које пружају слику о вредностима и дометима националне ликовне уметности. Суботом држимо стручна вођења, а свакодневно студенти воде кроз изложбу.
Улазимо у годину када ће Нови Сад бити европска престоница културе. Који су најважнији програми и изложбене поставке којима ће Галерија обележити годину пред нама?
- Прва велика изложба коју радимо биће “Уметност миграције, миграције у уметности”, као део програма Европске престонице културе и њиховог програмског лука “Сеобе”. Представићемо тај проблем савременог друштва, али кроз уметност. Поставка ће имати три сегмента. Уз слику Паје Јовановића “Сеоба Срба”, као националну икону, којом показујемо да смо и ми овде од негде дошли и да миграције одувек постоје што је одлика и наше националне историје, имаћемо сегмент о уметницима мигрантима из историјских епоха и представићемо дела Ел Грека, Елизабет Виже Лебрен и Марка Шагала из националних и европских музеја. Трећи сегмент ће показати како савремени уметници доживљавају питања миграција и како кроз своју уметност говоре о том феномену. Идеја те изложбе је да подигнемо разумевање и емпатију за оно што се мигрантима данас дешава и покажемо да миграције не носе са собом нешто лоше него да нас уметност кроз историју уверава да су кретања доносила и много тога доброг и да сви треба да имамо позитиван однос према томе и у савременом тренутку.
У сарадњи са Музејом Југославије имаћемо изложбу слика из колекције Јованке Броз, из куће у којој живела последњих 30 година, а које смо конзервирали и рестаурирали. Као што смо пре неколико година представили збирку председника Тита, идеја је да покажемо да уметност може да говори о великанима прошлости или значајним људима из историје и како кроз уметност можемо боље да разумемо и појединачне судбине и историју.
Са Националним музејом уметности у Темишвару припремамо изложбу “Паралеле” са делима из наше и њихове колекције, међу којима су и бројни исти уметници као што су Стеван Алексић, Констатин Данил и други, са простора Баната, а које и ми и они држимо у својим колекцијама као националну уметност. Те паралеле односе се на ауторе, теме и портретисане личности и на тај начин ћемо показати да постоји један музеј европске престонице културе без обзира одакле дела долазе. Изложба ће код нас бити током лета, а следеће године када они буду европска престоница културе ће бити представљена у Темишвару.
Галерија ће ове године обележити 175 година стварања Музеума Матице српске, од кога је потекла, замишљеног као место прикупљања и чувања артефаката значајних за историју и културу српског народа. Шта се припрема тим поводом?
-Јубилеј ћемо обележити великом изложбом о Урошу Предићу, као уметнику, првом стипендисти Матице српске, почасном члану, добротвору, који је оставио велики траг у раду ове установе, а при томе је један од најзначајнијих уметника краја 19. века и почетка 20. века. Направићемо велику монографску студију о њему, а кроз програм “Урош Предић за све” показати да је у питању уметник разумљив и доступан свим узрастима. Кустоси и конзерватори Галерије направиће омаж Предићу кроз зборник радова у коме ће свако од нас дати своју визију овог уметника.
Н. Попов
