Пројекат “Дивља жена” смештен је на раскршће ликовне уметности/фотографије и науке (антропологије), а највише њене поддисциплине – етнопсихологије.
Изложба је заједнички рад академске сликарке и дизајнерке Бојане Јарошенко и антрополошкиње др Марије Вивод, уједно и пројекат удружења “RavenSisters” из Новог Сада.
- Она је наш, женски, рад и поклон је женама нашег града, отуда и одабир овог симболичног датума који је важан пре свега нама, женама – објаснила је др Марија Вивод. - “Дивља жена” уме да делује као савезник, вођа, модел, учитељица женама. Стари ожиљци, страхови с којима треба да се суочи, а страсти и таленти које гаји у себи, су врата кроз која жена може пронаћи пут назад у своју инстинктивну природу. Платна се заснивају на фотографијама на којима смо Бојана Јарошенко и ја, а које је она касније дигитално обрадила. Потом је неке и ликовно дорадила. Накит и маске су њених руку дело и користиле смо их током фотографисања. Дела су инспирисана старославенским богињама, као што су Лада, Огњена, Перперуна, Кикимора, Морана… Платна смо тематски организовале према њима и ономе што те богиње представљају - Морана симболизује зиму и смрт, Лада пролеће, плодност, итд. Идеја изложбе такође је потекла од једне гране јунговске психологије, коју је својом књигом “Жене које трче са вуковима” зачела психолошкиња Клариса Пинкола Естес. Књига кроз приче и бајке широм света истражује женску психу.
Изложбу је отворила фоторепортерка дневног листа “Мађар Со” Чила Давид.
- Марија Вивод и Бојана Јарошенко су кроз ове радове осетиле порив и позив из древних времена, тај стваралачки немир и обавезу да скину један од велова конформизма са жена модерног доба – истакла је Чила Давид. - Урадиле су то смело и поносно, са искреношћу детета и мудрошћу безвремене старице поклањајући нам део себе. Иза њих стоји небројено много Марија и Бојана, које су овде са нама и данас. Оне су оличење свих преткиња које чују ритам и увек проналазе снагу за оно што нас тера даље кад мислимо да нам је дошао крај. Желела бих да завршим са речима контадоре Кларисе Пинколе Естес: „Без нас Дивља жена ће умрети, а без Дивље жене ми ћемо умрети. За прави живот све морамо живети.“
Програм отварања изложбе обогатили су предавање „Кратак увод у етнопсихологију“, као и наступ флаутисткиње Александре Хорват.
По много чему посебна и другачија, ова изложба несумњиво свима упућује још једну дубоку поруку.
- У свакој од нас ‘чучи’ једна пра-бака. Она је мајка свих нас жена и повезује све жене света, без обзира на старост или етничку припадност. Она спава у нашој души и довољно је да је позовете да дојури да вам помогне у тренутку када мислите да сте саме и да немате никога да вам помогне… Та наша пра-мајка ће тачно знати коме шта требате да кажете или шта да урадите. А вежбом, као што је креативност – од печења торти и колача до писања лепих мејлова, преко сликања и фарбања јаја – ћете чути њен глас све јасније и јасније. Чућете лаж пре него што је изговорена, осетићете зле људе чим уђу у просторију. А притом требате да знате: када крену олује и тешка времена, жена се на жену ослања – поручује др Марија Вивод.
Изложба ће бити отворена до 24. марта.
Б. Павковић
