Колекција Галерије Матице српске виђена очима Новосађана

Галерија Матице српске, у сусрет години европске престонице културе, представила је на нов начин део своје богате уметничке колекције на изложби “Новосађани бирају” отвореној крајем протекле недеље.
њ
Фото: ГМС промо

Дела за ову поставку из депоа Галерије изабрало је четрдесетак Новосађана различитих професија, из света културе, образовања, науке, привреде, спорта. По речима управнице др Тијане Палковљевић Бугарски, осмишљавајући пројекте за европску престоницу културе Галерија Матице српске је одлучила да један свој програм посвети Новосађанима, сматрајући да овај град не чине само његова историја, установе, фестивали и велики уметници него да је ову титулу добио баш због грађана који у њему живе. Позвани суграђани добили су прилику да изаберу једно дело из њихове колекције које за њих има неку посебну важност и вредност и кроз које могу да испричају причу и о себи и и о овом граду.

- Позвали смо их да шетајући кроз депое гледају слике на паноима, скулптуре на полицама, цртеже и графике у музејским орманима, да осете бројност и разноврсност наслеђа које чувамо под кровом Галерије и пружимо им прилику да ту пронађу себе. Желели смо да преплетемо лично и опште, појединца и град, уметничко дело и могућу поруку коју оно носи у савременом тренутку – указује управница. - Овим пројектом смо хтели да представимо шта је то специфично у овом граду, ко су људи који чине овај град, али у духу наше установе кроз уметниучка дела, као и да покажемо да смо музеј отворен за све, у коме нема погрешних избора и погрешних одговора, има само уметности, културе и задовољства.

Координаторка пројекта Милица Милошевић наводи да је позвано четрдесетак Новосађана, међу њима су били неки од сарадника и пријатеља Галерије, али и они који су сада први пут посетили овај музеј. Већина позваних је била одушевљена овом идејом и могућношћу да стекну једно ново искуство, доживљавајући ову ексклузивну прилику да обиђу депое и прошетају кроз историју Галерије као велику привилегију. Сам процес бирања уметничких дела који је трајао четрдесет три дана био је изазов како за ову групу Новосађана тако и за кустосе Галерије, јер су се и они први пут нашли у улози да не могу да утичу на то које ће дело бити изабрано за изложбу.

По речима Милице Милошевић, замисао је била да изабрана дела буду из депоа а не оно што је већ виђено у оквиру сталне поставке или на изложбама. Иако су многи хтели да знају ко је аутор дела, у ком контексту је слика настала, објашњавала им је да је пресудна њихова импресија и емоција, без обзира на историјски концепт, име аутора, да ли је у питању познато дело. На тај начин настала је ова разнородна изложба коју чине три скулптуре, један цртеж, један линорез и тридесет и шест слика у различитим техникама. Изложба обухвата велики временски период националне историје уметности. Најстарије изабрано дело је из 1891. рад Стевана Алексића, а најмлађе из 2014. рад Милене Јефтић Ничеве Костић, док је већина из друге половине 20. века. Најзаступљенија су дела Стевана Алексића, Саве Шумановића, Паје Јовановића и Петра Ћурчића.

- Драго ми је да су изабрана нека дела која нису раније излагана или су последњи пут виђена у јавности пре више деценија, јер благо које се чува у депоима не треба да буде доступно само нама у Галерији – каже Милица Милошевић – Новосађани и гости Новог Сада током наредне године европске престонице културе моћи ће да виде националну уметност од 17. до 21.века кроз сталну поставку, али и каква је то култура и уметност која занима наше суграђане. Својим избором они су понудили разноликост аутора, тема, мотива и стилова. Сваки избор прати и текст у каталогу где су учесници пројекта објаснили зашто су се одлучили баш за то дело и на тај начин смо добили и други угао посматања јер је сваки доживљај уметничког дела другачији.

Занимљиво је да је например новосадски композитор и пијаниста Александар Дујин своју импресију слике Душана Ристића преточио у музику. “Облици који се појављују на слици су у мени стварали фрагменте који се кружно понављају мењајући тоналитете и дефинишући делове песме која је лебдела у простору испред ње. И тако када сам сео за клавир, то што је било у етру само сам преточио и хармонију и мелодију”, записао је Дујин. Слика Стевана Алексића “Анђео мира II” подстакла је концертну и оперску певачицу Аготу Виткаи Кучера да сними арију из опере “Риналдо” Хадела, а уље Богомила Карлавариса песникињу Витомирку Требовац да напише песму.

Изложба ће моћи да се погледати до краја следеће године.

Н. Попов

 

EUR/RSD 117.4015
Најновије вести