Комисија у саставу Алпар Лошонц, Андреа Јовановић, Дејан Марковић, Маја Солар, Милош Баковић Jayić, Роберт Касумовић, Саша Хрњез и Владан Јеремић одлучила је да награду додели Констракти за осмишљавање и извођење музичког концепта „Триптих“.
Сви који су били прексиноћ у ЦК13 могли су видети Констракту без конструкта селебритија, који јој је наметнут успехом на естради, како би се то колоквијално могло окарактерисати. Констракту у алтернативном окружењу које јој много природније стоји, али у окружењу из којег квалитети њеног рада нису могли имати домет који је имао „Триптих“ ове године.
Сви који су познавали Ивана Раденковића, филозофа, политичког активисту и аналитичара друштвених промена, левичара, дугогодишњег члана колектива “Герусија” и Форума Рома Србије, Ивана Раденковића као музичара и човека огромног талента да поред низа озбиљних вештина људе у свом окружењу бескрајно забавља, знају да би и он уживао што је награда која носи његово име у правим рукама.
- Дирнута сам свим овим – кратко је рекла Констракта, изразивши поштовање и посветивши награду пријатељству. Речима да жури јер како сви знају, она је сад у бизнису, стигла је и да се нашали на свој рачун, како то аутоиронично зна да ради и у свом уметничком ангажману за који је и награђена.
„Комисија сматра да је Триптих критички дотакао неке од суштинских проблема савременог живота у неолиберализму, а пре свега довео у питање индивидуалистичко-продуктивистичку логику која промовише селф-царе. Препознајући да је оквир индивидуализације неадекватан за бригу о здрављу, али и бригу о људским животима уопште, Триптих се пита шта је са институционалним условима бриге о здрављу, чиме стаје на линију одбране права на јавну здравствену заштиту. Констракта подсећа ‒ уметничким средствима и на уметнички начин ‒ како се ваља борити за collective-care (колективну бригу), а то је управо она борба коју подржава Награда Иван Раденковић.“, прочитано је у име чланова комисије, на шта је реаговао архитекта и професор архитектуре Милан Ђурић, представивши се и као Констрактин супружник, још скромније као неко ко се брине о њеном прес-клипингу. Ђурић је навео да је образложење за Награду „Иван Раденковић“ најбоља илустрација, најтачније написана оцена Констрактиног рада на коју је икад наишао.
Песникиња, филозофкиња, активисткиња Маја Солар, која и сама има сценског извођачког искуства, уручила је Награду „Иван Раденковић“, али и објаснила мало како се силна поља људских делатности повезују и зашто су нам важна:
- Идеја ове награде за друштвено-критички ангажман дошла је од стране пријатеља из ромских организација и повезала је све нас повезане са Иваном. Повезивање многих поља у уметности, политици, филозофији, оно је што ово друштво чини бољим!
Реферишући на то да прерани одлазак Ивана Раденковића стоји као пример опште друштвене угрожености са којом морају да се боре многи невидљиви уметници и ствараоци, често без здравствене књижице, Маја Солар је истакла и то да је Награда „Иван Раденковић“ сасвим извесно и политизација смрти, јер сви организовани око ње не желе да такво нешто као смрт буде индивидуална ствар, да се потискује из свести колективног. Ове речи су поготово одјекнуле у делу програма уручења награде када је емитован Констрактин „Триптих“, са једним од најупечатљивијих стихова: „Зар ја да умрем? (Који ужас)“
- Прошлост није замрзнути комад покућства, него залог за будућност, па тако и смрт није завршетак, одлазак са овог света – наставила је Маја Солар, нагласивши и то да сви треба да се трудимо да кроз смрт прођемо заједно, да видимо како ћемо се суочавати и носити са тим, како ћемо говорити о некоме кога волимо, а тај неко више није са нама. – Сви подухвати на којима је тај неко радио и даље су ту. Настављају се. Постоји заједница и увек ће постојати.
Игор Бурић
