Искуснији стрипољубци сетиће се да је овај стрип половином 1980-тих објављиван у легендарној „Стрипотеци“ под насловом „Ношени ветром“; наравно, тадашња презентација је била црно-бела и на јефтином папиру, док је овај албум повезан у тврде корице, штампан на квалитетном папиру и у пуном колору, те на 250 страница сабира првих пет делова серијала (од укупно седам; први део оригинално се појавио 1979).
Буржон је високо цењен стрип аутор, а „На крилима ветра“ се сматра врхунцем његовог стваралаштва. Већ после пар ишчитаних страница знатижељном читаоцу је јасно да пред собом има дело у коме нема поједностављивања приче зарад веће „питкости“, односно да аутор (Буржон је творац сценарија и цртежа) инсистира како на сложеном заплету тако и на прецизном, фактографски тачном цртежу. Прва табла започиње сценом у којој морнар покушава да убије албатроса који стоји на једру, што ће подсетити на славну Бодлерову песму „Албатрос“; но, морнар губи ослонац и пада у море где ће га јато албатроса немилосрдно убити пре него му посада притекне у помоћ. Док се чамац враћа на брод, младом морнару Оелу учиниће се да на балкону капетанових одаја види две девојке. Мучен недоумицом он, под велом ноћи, покушава да открије кога је то видео, али бива ухваћен па му следује сурова казна – „велико поринуће“ провлачење испод трупа брода (често смртоносно). Оел ипак преживљава захваљујући пуцњу који раскида замршено уже, а испаљује га одважна Иза, која је Оела одабрала за савезника и љубавника. Оел од Изе сазнаје фантастичну причу о две нераздвојне другарице које, због шале, мењају своје идентитете што ће богату наследницу Изу одвести у сиротиште, док ће Ањес незаслужено уживати у раскоши. Буран сусрет одраслих другарица неминован је али се односи компликују инцестозним силовањем, те присилним бекством које ће се окончати несретним Ањесиним страдањем усред поморске трке и битке (а време дешавања је крај XVIII века, у златно доба једрењака).
Након импресивног првог албума авантура се наставља: Иза налази нову дружбеницу, ветропирасту (и трудну) Мери која са својим љубавником помаже да Оел побегне из насуканог затвореничког брода. Два пара беже из Енглеске и као путници плове у Африку где њихов брод треба да утовари робове за Америку. Иза постаје предмет опкладе доконе господе из постаје „цивилизованих“ Европљана због чега Оела трује локални врач; трагајући за леком Иза се среће са суровим племенским краљем. Када брод утовари робове у потпалубље (морнари их тада зову „абоносова шума“) невоље не престају. Робови ће успети да се ослободе, у крвавом сукобу страда и посада, брод плута без контроле... Коначно, судбина се поиграва са Изом и Оелом и раздваја их; скрхана Иза на последњој страници ове књиге ипак схвата да јој је тек 18 година и да је цео живот пред њом!
Буржонова прича следи искуства популарних колонијално-авантуристичко-љубавних романа XIX века у којима се нижу сложени заплети (од непризнатих наследника плаве крви до фаталних, немогућих љубави између представника различитих класа) који се развијају на позорницама егзотичних, недовољно истражених делова света, у позадини сукоба великих сила из Европе, која је неспорни владар остатка планете. Овакав одабир обрасца-модела за причу нуди довољно простора за акцију и развој односа међу актерима, уз повременоу дискретну еротику или подсећање на тадашње резоне (што је видљиво у расправама о ропству, законској недодирљивости племства, као и третману домородаца као бесловесне деца).
Илија Бакић
