У тој генерацији били су и Мирча Елијаде, Емил Сиоран, драматург Ежен Јонеско. Уз есеј самог Нојке о европској култури, Летопис доноси и текстове Габријела Лиичјануа као и Драгана Стојановића о овом философу и његовом делу који наводи две велике Нојкине заслуге за румунску културу - превођење и објављивање целокупних Платонових списа и факсимилирање све 44 свеске из заоставштине песника и мислиоца Михаја Еминескуа.
О песништву Тање Крагујевић, чија поезија отвара овај број Летописа, пише Славко Гордић представљајући је као највећег посвећеника поезије. По његовим речима, знамо и песнике и критичаре песништва упоредиве с њом, али не и неког ко би с оволиким сагласјем верности и вредности неговао обе ове вокације. Радомир В. Ивановић пише о делу Михајла Лалића посвећујући се пре свега филозофији и психологији стварања. Зоран Аврамовић анализира петодеценијске записе Добрице Ћосића, његово преплитање и унутрашње сукобљавање књижевне и политичке страсти.
Италијанска слависткиња Николета Габаси проучавала је необичне и дубоке везе Јована Дучића са Италијом кроз његову прозу, писма и дипломатске списе. За ову земљу, по њеним речима, Дучић је био везан неком врстом духовне стеге препознајући неупоредиве лепоте било да је реч о лепоти природе или уметности и ума. Представља га као комплексну личност, прототип савременог човека који никада не престаје да трага, истражује, открива поређења.
У рубрици Сведочанства Василије Ђ. Крестић даје политичку биографију римокатоличког свештеника Блашка Рајића, представника Буњеваца на Великој народној скупштини у Новом Саду 25. новембра 1918. Љиљана Пешикан Љуштановић је представила књигу Ненада Љубинковића “Од косовске битке до косовске легенде” коју је објавио Косовскометохијски одбор Матице српске наводећи као главни допринос овог издања суверено повезивање домена легендарног и историјског .Љубинковићу, научном саветнику и редовном професору београдског Универзитета уметности посвећен је и интервју у овом броју Летописа који су водили Бранко Златковић и Александра Новаков. Овом књигом је желео да покаже како заправо настаје епска легенда и исправи и објасни неке историјске залуде или грешке историчара.
Поезију у овом броју објављују Тања Крагујевић, Мирослав Тодоровић и Власта Младеновић, а проза је заступљена делом Драгана Бошковића и Драгана Станишића, као и одломком из романа америчког писца Кормака Макартија. Последње странице посвећене су критичким приказима нових књига.
Н. Попов
