Радио је аквареле, пастеле, уља на платну и цртеже оловком. Остао је препознатљив по цртежима архитектуре старог Новог Сада. У његовом богатом и разноврсном уметничком стваралаштву посебно се издваја Мапа са репродукцијама цртежа Новог Сада, серија цртежа на којима су овековечене старе новосадске улице, китњаста архитектура, дворишта. Ослободио их је од аутомобила и људи и вештим цртачким рукописом дао им ванвременску ноту. Неговао је цртеж као самосталну ликовну дисциплину сматрајући га равноправним са свим другим ликовним техникама. Живео је и стварао у Градићу испод Петроварадинске тврђаве тако да је и тај јединствени барокни амбијент остао сачуван на његовим цртежима, као и сама Тврђава.
Својим талентом и радом кренуо је у непознато и ја сам могао само да се задовољно смешкам и да лагано успостављамо исту таласну дужину. Не знам где ћемо стићи, али је сигурно да ћемо бити два сликара - рекао је његов професор Бошко Петровић.
Створио је нешто ново. Направио је слику у слици. Са све рамом. Стваралац без истраживања не постаје уметник, него тек пуки занатлија. Посматрача његових слика, које се налазе на свим континентима, плене и боје. Игра испреплетених боја.Тако складних.Јосифов заиста уме са њима. Он их је припитомио. Боје на његовим платнима нису слушкиње.Оне су пријатељице. Лепотице- речи су књижевника Миће М. Тумарића.
Основну школу и Гимназију завршио је у Димитровграду, Вишу педагошку школу у Београду (ликовни одсек), а затим је дипломирао 1981. на Академији уметности у Новом Саду, одсек сликарство, у класи професора Бошка Петровића. Урадио је око 200 сликарско-сценографских решења за позоришне представе у земљи и иностранству. Илустровао је велики број књига за децу. Имао је 35 самосталних изложби у Србији, Мађарској, Хрватској и Аргентини и учествовао на преко 150 колективних поставки као и на бројним ликовним колонијама. Био је уметнички директор колоније “Војводинашуме” и дугогодишњи сарадник и сценограф Змајевих дечјих игара. Последњу самосталну изложбу имао је 2019. у родном граду Димитровграду у галерији “Методи Петров”. Радио је као сликар у Српском народном позоришту 12 година, а у статусу самосталног ликовног уметника био је 14 година. Био је члан Савеза удружења ликовних уметника Војводине од 1998. године.
Н. П.
