Уз Вивалдијеву музику са звучника на Тргу Републике велики број Београђана и њихових гостију окупио се и испратио специјалне визуелне инсталације, ова свечана прилика окупила је велики број званица из политичког, културног и јавног живота Србије, а бројни су представници дипломатског кора.
Зграда музеја осветљена је плавом бојом, што је “носећа” боја свечаног отварања, тако да су и званице обучене у плаве тоалете или носе плаве детаље, док су конобари такође у плавом и служе се плави коктели.
За званице су обезбеђене лепезе на којима су осликана најистакнутија дела из поставке Народног музеја.
Неколико хиљада Београђана упркос киши посматрало је отварање Музеја, дигитална видео инсталација развила се предњом фасадом здања, а грађани су могли да виде ауторе и њихова дела која су изложена, а ово је био први видео спектакл те врсте код нас.
Директорка Народног музеја Бојана Борић Брешковић рекла је да је од оснивања Музеј делио судбину српског народа, а да је данас дан који се догађа једном у животу - дан када је обновљен најзначајнији културни споменик у нашој земљи.
Борић Брешковић је навела да се глас свих становника Србије мозе свести у једну реченицу - 20 година смо чекали овај дан те је зато, истакла је мото отварања “да ли се препознајемо?”.
Она је назначила да је јуче, пред отварање музеја, организован обилазак тог здања за најбоље ученике основних школа, што, каже, симболизује године које су прошле и генерације које током одрастања нису биле у прилици да посете Музеј.
Како је рекла, обновљена је фасада Музеја, целокупна инфраструктура и све остало што је потребно да 11.000 квадратних метара постане најзначајнији музеј једне земље.
Борић Брешковић је објаснила и да је плава боја носећа боја отварања због дела Ђуре Јакшића чувене “Девојке у плавом”.
Посебно је захвалила председнику Србије Александру Вучићу, Влади Србије и ресорном министарству и истакла да без заједничког напора свих Народни музеј не би био отворен.
Министар културе и информисања Владан Вукосављевић поручио је да вечерашњи свечани тренутак треба да буде симболичан почетак мале ренесансе нашег културног развоја.
Будимо свесни велике инкантације коју су наши преци добро знали и то делима доказали. Култура је наша храна и наш живот", рекао је Вукосављевић.
Како је рекао, када врата Народног музеја после дугих 15 година поново буду отворена на неком другом месту “задовољно ће затреперити душе” великана наше културе, који су знањем и угледом доприносили слави и значају драгуља националне културе.
Те душе поново ће пронаћи мир и то ће бити знак да је у метафизичком универзуму званом српска култура поново завладала основна хармонија. У овом другом, реалнијем, физичком свету, биће то знак да је завршен кључни догађај српске културе у последње две деценије и да Народни музеј креће у нови живот, рекао је министар.
Вукосављевић је навео да је у последњих 15 година наше друштво показало дволичну јанусовску природу, а можда, каже, најсликовитије управо на примеру Народног музеја.
Некада спонтано, некада можда мање спонтано удружили су се нехат, неодговорност, нерад и нестручност, а последица је и да је сада при крају студија генерација младих која није била у прилици да образовање допуни непосредним искуствима из националне ризнице културног блага, подвукао је Вукосављић.
Али, назначио је, Јанус има два лица, па се показало и оно боље.
Подсетио је да је пре две године тадашњи премијер, Александар Вучић у ескпозеу ставио акценат на неопходност окончања рекоснтрукције Музеја савремене уметности и Народног музеја, обезбедио и буџетска средства и истакао да је то био знак одлучности да се агонији учини крај.
Уз такав импулс било је свима лакше да учине да се на велики српски празник отвори Музеј, рекао је Вукосављевић и захвалио свима који су учествовали у обнови и МСУ и Народног музеја.
Истакао је да је српска култура стицајем свирепих историјских околности култура дисконтинуитета, али да је и таква “изливала драгоцене еликсире директно у крвоток европске и свестке културе и примала и давала утицаје”, те да имамо све разлоге да се њоме поносимо.
Али, од поноса се не живи и као друштво морамо да будемо спремни да улажемо у културу више него сада, поручио је Вукосављевић.
Улагање у културу је сипање бетона у темељ опстанка и развоја једног народа и једне државе, рекао је Вукосављевић.
Навео је да су у наредном периоду предвиђени изградња Музеја града Београда, завршетак обнове Хиландара, унутрашње уређење Храма Светог Саве, а следе и отварања српског културног центра у Пекингу, а затим и у Москви, Берлину, Бечу, Темишвару…
Церемонија отварања почела је видео спотом у коме балетски играч Сергеј Колињин који иначе има српско држављантсво игра у Атријуму Народног музеја, изведен је и мултимедијални програм, а хор Колибри извео је химну “Боже правде”.
Врата Музеја од 23.20 минута отварају се за јавност и Музеј ће радити непрекидно до петка у 22 часа, а улаз ће бити бесплатан.
На нултом спрату посетиоци ће моћи да виде археолошке артефакте, нумизматику, а ту је и мала галерија, библиотека, медијатека и читаоница.
На првом спрату је поставка из раног средњег века, српска уметност 18. и 19. века као и графички кабинет.
Други спрат предвиђен је за југословенску уметност 20 века, европску уметност између 14. и 20. века, а ту је и велика галерија предвиђена за изложбе, као и кафе где посетиоци могу да се освеже и одморе.
У Музеју се налази и продавница са репликама уметничких дела, сувенирима, али и разгледницама и другим предметима које показују и садржај музеја, али и знаменитости Београда и Србије.
