WÜRTTEMBERGISCHE METAL LWARENFABRIK – WMF је, око 1900. године, био највећи светски произвођач и извозник декоративних предмета и оних за домаћинство, а, што је за колекционаре и најважније – углавном су их креирали и израдили у југендстилу.
Данас су комади те компаније веома цењени на тржишту антиквитета, а чиније, жардињере, свећњаци, прибор за јело, сервиси за кафу и чај или вазе могу се наћи и по нашим кућама и становима.
Од кашичице за шећер до великих жардињера креирали су и произвели око 10.000 модела различитих предмета, углавном од посребреног метала и често у комбинацији са стаклом. Има и предмета од сребра, али су они далеко ређи.
Надалеко позната по својим иницијалима ЊМФ, компанија је славу стекла захвљујући томе што је форсирала сопствени дизајн, а најпрепознатљивији су по радовима вајара и дизајнера Алберта Мајера, то јест предметима примењене уметности на којима су приказани актови лепих девојака и нимфи.
Међународно ширење компаније започело је 1884. године, када је WMF купио удео у бившем сараднику A. Ritter & Co. A. Kahler & Cie у Бечу. Прва WMF продавница у Бечу отворена је исте године. Две године касније, у Варшави је основана још једна подружница, која је у то време припадала Руском царству. Свака од двеју компанија имала је радионице за посребрењавање, које су од WMF-а куповале лим или недовршену робу. На тај начин WMF је добио приступ аустроугарском и руском тржишту без плаћања високих увозних дажбина за луксузну робу. У кратком периоду, приходи из Русије чинили су око петине укупне продаје WMF-а.
Такође, WMF је основао сопствену стакларску радионицу да би окончао зависност компаније од спољних добављача. Квалификовани радници из Чешке који су ангажовани за тај посао преселили су се у Гајслинген и почели да праве уметнички гравиране стаклене уметке за жардињере, луксузне бокале за вино, посуде за путер и сенф, посуде за со и бибер и друго посуђе и украсне предмете.
До 1914. године WMF је постао водећи добављач посребрених предмета за домаћинство и највећи послодавац у држави Виртемберг. Око 4.000 људи радило је за WMF у Гајслингену, а још 2.000 на другим локацијама у Немачкој и иностранству. У Немачкој је било више од 25 продајних места WMF-а, а прибор за јело чинио је отприлике петину њихове продаје.
За славу WMF-а заслужни су многи уметници, који су радили било по уговору и наруyби било као стално запослени. Међу њима се свакако издвајају директор Уметничког студија WMF од 1894. до 1914. Алберт Мајер, чувени вајар Албин Милер, као и Петер Беренс, члан Дармштатске уметничке колоније. Затим, ту су били и вајари Ханс Петер-Рудолф Мајер, Франц фон Штук, те Херман Обрист.
Рат 1914. донео је WMF-у тренутни губитак свих извозних тржишта: златно доба WMF-а је окончано.
Дејан Урошевић
