Необичан споменик необичном песнику

Васко Попа добиће споменик на Ташмајдану, а заједнички ће га подићи град Београд и “Вечерње новости”, најавио је заменик београдског градоначелника Горан Весић.
vasko popa, yt printscreen
Фото: Youtube Printscreen

Васко Попа је рођен 1922. у Гребенцу, у Банату, Основну школу и гимназију завршио је у Вршцу, а после тога уписао је Филозофски факултет у Београду. Студије наставља у Букурешту и Бечу, а након завршетка Другог светског рата дипломирао је на романској групи Филозофског факултета у Београду. Био је, дуго година, уредник у престижној издавачкој кући „Нолит”, основао је Књижевну опћштину Вршац а  један је и од оснивача Народног позоришта „Стерија”,

Српска књижевна теорија готово је јединствена: Васко Попа је не само претеча, него и водећи личност српског модерног песништва. Свака његова књига отварала је нове видике и указивале на неистражене могућности српског песништва. Почев од Коре, књиге необичне синтаксе, садржине и форме која је наговестила велике промене у српском песништву и отклон од дириговане (и јалове) поетике соцреализма, па преко књига Непочин-поља и Споредног неба, до збирки Живо месо и Рез. Добио је велики броја књижевних признања и награда, између осталог и Аустријску државну награду за европску књижевност. Умро је 1991. у Београду.

Један од највећих песника 20. века Октавио Паз говорио је за Попу да је ловац лутајућих одблесака, и вук и дете са сто година, баштован што сече цвет магле. Спајајући искуства усменог песништва, односно загонетке, питалице и бајалице, с искуством надреалистичке песме, уграђујући нову осећајност у тело древне мудрости, удвајајући фолклорну језичку фантазију и урбану лексику, изнедрио је Васко Попа песму као строго омеђен простор унутар кога се простире широко поље слободе. Како то у антологији „Златни век српског песништва” истиче Селимир Радуловић, у Попиним тајанственим песничким завежљајима, лепо упакованим, дискретно патинираним, с уграђеним магленим дозерима, с неочекиваним спајањем, померањем и преокретањем, догађала се спонтана кристализација језика.

 

А још један знаменити српски песник, Иван В. Лалић, вели да се глас Васка Попе изнедрио оног часа када је било неопходно да се, у српском песништву нешто догоди – и он се појавио као целовита песничка личност; донео је своју синтезу, свој песнички језик, своје исказе и своје наговештаје. Више свега, донео је своју песничку зрелост. И као песник битног, песник непролазно актуалног, Васко Попа је певао и своју судбину и судбину поезије уопште.

–  Васко Попа је био необичан, другачији песник, и стога не би ни приличило да има класичан споменик – најавио је Горан Весић. – Живео је у Булевару, преко пута Ташмајдана, и проводио време у „Последњој шанси”, па је наша идеја да га споменик представи за неким столом управо у том култном локалу. Ту би свако могао седне и чита његове песме – додао је Весић, уз напомену да ће одлука о подизању споменика бити донета на првој седници Скупштине града Београда, када ће бити основан и одбор за постављање обележја на чијем ће челу бити књижевник Милован Витезовић.

М. С.

EUR/RSD 117.1776
Најновије вести