Обележено 180 година библиотеке САНУ и три деценије њене трибине

У Српској академији наука и уметности јуче су свечано обележена два јубилеја - 180 година од оснивања Библиотеке САНУ и три деценије живота Трибине ове установе.
knjige
Фото: pixabay.com

„Ако је тачно да је књига човеку најбољи пријатељ, онда су творци модерне Србије пред крај прве половине 19. века савршено разумели речену максиму, стварајући не само претечу националне академије наука, него истовремено и њену библиотеку. Нема много малих земаља, попут наше, које се могу подичити таквом традицијом”, истакао је потпредседник САНУ Љубомир Максимовић у свом поздравном слову.

Библиотека САНУ је основана упоредо са Академијом, тада под именом Друштво српске словесности, 1841. године, а почела је са радом 14. јуна 1842. добивши првих 14 књига од Димитрија Тирола. Управник Библиотеке САНУ академик Миро Вукасановић истакао је да се до данас тај број „узвисио на милион и пола другог милиона, као довољан доказ о једном цивилизацијском расту с којим је расла и водећа национална кућа српске науке и уметности”.

– Нажалост, књига у класичном облику у савременом је друштву вишеструко угрожена: одавно није једини извор знања - то и не треба да буде, али разне пречице воде у науку где је награда за чланак безмало иста као за монографију. Књиге су прве ствари које наследници исељавају из станова и кућа, а националне библиотеке и сродне установе затрпане су дупликатима у поклонима које нису могле одбити. Свако може да објави књигу без рецензије, уредника, лектора, коректора, ликовног и техничког улепшавања, па су таква издања ружни ширитељи неписмености. Родословне исповести такмиче се у лажном величању прошлости као што се примитивни удари на најбоље трагове у традицији истичу као примери за улазак у бољи свет. Перјана, порнографска, простопроширена и томе слична литература постаје замена лектири и добром укусу, а естрадни забављачи долазе на места раније одређеним за уметнике вишег реда. Књиге су постале вишак свуда где је ученост постала мањак – упозорио је академик Вуксановић.

Честитајући рођендан „чувару ДНК Српске академије наука и уметности”, потпредседница Владе Србије и министарка културе и информисања Маја Гојковић указала је на то да важност институција културе једног народа са дугом традицијом није само у томе да буду чувари и неговатељи славне прошлости, већ и да све оно што је остало као непролазни траг српске  науке и културе, преносе савременим генерацијама. У том светлу Библиотека САНУ спада у ред оних које иду у корак с временом, оценила је министарка.

По њеним речима, управо захваљујући дугом постојању Библиотеке, многе генерације могле су да стекну веродостојна сазнања о Академији и да проучавају релевантне податке о нашим најзначајнијим и најпознатијим научним радницима и културним посленицима. Поред чувања књига и рукописа који су обележили историју нашег народа и државе, министарка културе подсетила је на то да Библиотека располаже и са највећом збирком страних књига у нашој земљи. „Стварање збирке путем размене показује колико је важно подстицати и развијати сарадњу на међународном нивоу. Културна размена између држава, региона, градова, као и путем институционалне сарадње, даје нов квалитет и обогаћује и једну и другу страну односно нашу културу“, навела је министарка културе, још једном ставивши у први план да је очување и нега нашег наслеђа приоритетан задатак свих који се на било који начин, макар и посредно, баве културом.  За Дан Библиотеке објављена је и њена историја, књига „Библиотека САНУ: 1841-2021” њених библиотекарки Сање Степановић Тодоровић и Марине Нинић, као, како рече академик Вуксановић, „први прилог пре пет година најављеној повесници Српске академије наука и уметности, која такву књигу још нема”. По оцени рецензента, академика Василија Крестућа, ова књига је „богата разноврсним подацима који се тичу настанка и развоја установе и мноштва знаменитих људи који су бринули о Библиотеци, њеном опстанку и богаћењу – све што је у рукопису речено засновано је на провереним подацима прворазредног значаја без импровизација”.

Једна од ауторки Сања Степановић Тодоровић појаснила је да циљ није био да у свом делу изнесу све историјске чињенице, од оних најситнијих детаља, већ да на основу најпоузданијих извора дођу до изоштрене и целовите слике о историји, фонду и делатностима Библиотеке, односно до пресека њених 180 година рада. Иначе, у поводу другог јубилеја објављена је и књига „Трибина Библиотеке САНУ: 1991-2021”, коју су приредили Данка Кужељ и Драгослав Боро. У овој студији штампан је хронолошки преглед свих 423 трибина одржаних у последњих 30 година, на којима је у фокусу било 649 наслова из велике издавачке продукције књига и научних зборника. 

М. Стајић

EUR/RSD 117.5668
Најновије вести