Објављена стрип-књига Приче из Другог рата Александра Зографа

Издавачка кућа “Попбоокс” је у сарадњи са Музејом Југославије објавила стрип-књигу Александра Зографа „Приче из Другог рата”.
д
Фото: Промо

То је збирка 30 стрипова стрип аутора који из специфичних перспектива осветљава збивања током Другог светског рата у Србији, али и широм света: од Баната и Баварске, преко Бора и Минхена, до Рима и Сан Франциска. Као и много пута до сада, Зограф је своје причао откривао из приватних бележница, писама и разгледница које је налазио код продавца на бувљим пијацама, правећи затим од тог материјала незаборавна стрип дела.

Збирку отвара потресан стрип „Писма Хилде Дајч”, о судбини 20-годишње јеврејске студенткиње архитектуре и болничке волонтерке, која је 1942. страдала у камиону душегупки на путу из логора Сајмиште ка масовној гробници у Јајинцима.

Епизода „О борској бележници” бави се животом мађарског песника Миклоша Раднотија на принудном раду у рудницима на истоку Србије. „На селима у зимске вечери певају” говори о Политикиној репортажи из 1941. о ономе што ћемо касније упознати као новокомпоновану народну музику.

Догађаји из најстаријег српског дневника су тема стрипа „6. 4. 1941.”. Тмурна ратна свакодневица описана је и кроз приче о новинама „Илустрована недеља”, које су излазиле под мађарској окупацијом у Новом Саду, или о „Новом времену” у Београду, партизанским листовима „Пут слободи” и „Пионири”, немачком „Сигналу”, али и стриповима као што су „Бележница једног скаута” или чак „Ратни дани у Баварској”.

„Саобраћајни тест” је настао из бележнице Провери самог себе намењене возачима камиона Трећег рајха.

„Панчево 22. 04. 1941.” бави се монструозним нацистичким стрељањем цивила у овом граду које је аутор реконструисао по једној ВХС репортажи са немачке телевизије из 1997, а „Мреже” су посвећене збирци поезије „Песме из дневника заробљеника број 60211”, коју је београдски надреалиста Милан Дединац објавио 1947, након повратка из конц-логора у Шлеској.

„Заборављени песник” скида прашину са успомене на Радомира Продановића, а „Белешке из Америке” баве се импресијама Владимира Дедијера са конференције УН у Сан Франциску пролећа 1945. године.


Лични разлог

Поред стрипова, у књизи се налазе и два посебна текста. У уводном Зограф појашњава своје мотиве и ауторску позицију, док у есеју „Мала породична историја” реконструише важне и више него необичне догађаје из живота чланова своје породице током ратних година, истичући то као лични разлог који га додатно подстиче да се упорно враћа овој теми.


„И-38” потиче из архиве Гестапоа, а реч је о трагичној судбини младог часовничара Александра Игњатовића, који је свом шефу рекао: „Ви ћете изгубити овај рат.“ Тај фолксдојчер га је онда пријавио полицији којој је наш јунак од речи до речи све то и поновио: „Ви ћете изгубити овај рат, а сада се правите важни!“

Петоделна „Радослављева прича” достојна је филмске екранизације на којој би јој позавидео и Форест Гамп. Тај храбри штампарски радник, фудбалер, трговац, авантуриста, војник, конобар и спасилац описивао је свој пут од 1915. све до 1944. године, када се запис о његовом узбудљивом животу прекида на пола реченице: „Отац ми је говорио: сине, помогни другоме, и ето, ја сам увек тако чинио, помагао сам, уделим и сиромаху, разуме се, ако им...“

Најпознатији историјски догађај прошлог века дуго је већ једна од централних тема у Зографовом опусу, сагледан кроз животе и искуства појединаца које „званична историографија није примећивала“. Наглашавајући како „црта човека који се супротставља“, он каже да да се Другим светским ратом бави јер (и даље) живимо у друштву које непрестано заборавља или изврће своју прошлост: „Рат 90-их је настао зато што се није до краја разумело шта нам се догађало 40-их. Идеологија, и прећуткивање истине због идеологије, чине да људи, чим им се укаже прилика, почну да се бију. Тако настају мржња, подвојеност… и на крају рат. Без обзира да ли у Југославији, Вијетнаму или Украјини.“

И. Б.

EUR/RSD 117.1776
Најновије вести