У писаној белешци на француском, Дикенс описује како његов пријатељ, уметник, ради на драматичном приказу смрти драмског писца Молијера (Жан-Баптист Поклен), али жели да има више информација како би уметничко дело било што прецизније.
Иако Дикенс није именовао уметника, то је највероватније био један од његових пријатеља, Чарлс Роберт Лесли или Вилијам Фрит, два викторијанска наративна сликара, који су осликавали друге аспекте рада француског драмског писца.
Лион Литвак, Дикенсов стипендиста на Краљичином универзитету Белфаст, указао је на то да би нестала слика могла да вреди "стотине хиљада евра", с обзиром на повезаност са аутором.
"Лесли и Фрит сликали су сцене из Молијерових дела, и обојица су, очигледно, кандидати. Међутим, нема записа о слици смрти драмског писца у њиховим каталозима или у записима изложби Краљевске академије за 1849. и 1850. годину", рекао је Литвак.
Дикенс је био познати писац када је 25. августа 1848. послао писмо свом пријатељу Франсои Регнијеу, глумцу.
Дикенс је објавио "Оливера Твиста" и "Божићну песму" и управо је требало да почне рад на "Дејвиду Коперфилду".
"Мој драги Регније. Један од мојих пријатеља - познати сликар - направиће слику Молијерове смрти, у вези са којом има идеју да представи целокупно драмско дело које испуњава различите улоге у позоришту, поводом последње вечери јавног живота овог изузетног човека", написао је Дикенс.
Молијер, чије су драме у 17. веку биле предложак за модерну француску комедију, срушио се на сцени 17. фебруара 1673. док је изводио своју последњу драму "Уображени болесник".
Брзо је одвезен кући, али је недуго затим умро.
Дикенс је рекао да ће његов пријатељ насликати Молијера на самртној постељи "окружен свима из позоришта, са све костимима, баш као на представи".
У писму, које је процењено да ће достићи цену од 4.500 долара када се појави на аукцији у Њујорку 10. маја, даље пише:
"Мој добри човече, нико не разуме генија Молијера као ти, и нема никога, верујем, ко је боље упознат са том темом. Молим вас, реци ми да ли постоје књиге или портрети који се могу наћи у Енглеској којима се може веровати".
Литвак, који је потврдио аутентичност писма као уредник пројекта "Писма Чарлса Дикенса", рекао је да ће слика вероватно "зврјати на нечијем зиду у кући, непрепозната".
"Слике се губе временом. Писмо је довољно конкретно о томе да се види шта неименовани уметник тражи, тако да сматрам да је слика направљена", поручио је Литвак.
Он је додао да је Дикенс очигледно био самоуверени познавалац француског језика.
"Писмо је занимљива демонстрација ауторовог владања француским језиком, које је било прилично добро, иако је погрешио неке ствари - посебно око одређивања акцента. Очигледно је боље говорио француски, него што га је писао", истакао је Литвак.
"Дикенс је често одлазио у Француску, а изнајмио је кућу у Кондету, у близини града Булоњ, то му је било 'љубавно гнездо' за њега и љубавницу Елен Тернан. Наводно, она је тамо родила дете, које је преминуло недуго након порођаја", казао је Литвак.
Није познато да је Дикенс коментарисао готову слику, иако је умео да буде жестоки ликовни критичар.
