„Команча“ је на овим просторима објављивана у мноштву издања, од „Цака“, „Дениса“, „Бисер стрипа“, „Супер стрипа“, „Политикиног забавника“ до „Стрипотеке“ и „Маркетпринтових“ црно-белих албума. Објављивање интегралног серијала прилика је да се старе и нове генерације читалаца увере у ваљаност овог антологијског серијала коме протекло време (пола века!) није умањило ни свежину ни атрактивност.
Грег је био врло активан учесник стрип живота на франкобелгијској сцени па је осим писања сценарија подучавао младе стрип ауторе. Међу таквима је био и талентовани Херман коме је Грег испрва давао „задатке“ да црта причице о разним јунацима од којих ће један – пустолов и капетан брода Бернард Принс - остати упамћен. Грег, који је крајем 1960-тих био уредник магазина „Тинтин“, закључује да часопису недостаје вестерн стрип (интересовање за вестерн порасло је захваљући појави „шпагети вестерна“); велики хендикеп за реалистички вестерн стрип (поред карикатурално-комичног „Таличног Тома“) била су два серијала која су поставила високе стандарде у овом жанру - Жижеов „Џери Спринг“ и „Блубери“ Жироа и Шарлијеа (за кога су многи сматрали да је финални вестерн). Ипак, Грег и Херман су започели рад на новом стрипу па се децембра 1969. у „Тинтину“ појавила премијерна епизода на осам страна у којој знатижељници упознају младог каубоја који себе зове Ред Даст и Команчу, младу власницу ранча „Три шестице“ у близини градића Гринстон Фолс, којој Ред Даст, упркос здравом разуму, нуди своје услуге (што подразумева и сукоб са другим револверашима и раскринкавање „моћног човека“). Дастова снага и сналажљивост окрећу дешавања у добром смеру, на ранчу се окупља мала али одабрана екипа која ће се носити са „лошим момцима“, незадовољним Индијанцима, бесним градитељима пруге и безочном породицом убица...
Други том наставља пионирску епопеју: у „Црвеном небу над Ларамијем“ Ред Даст упорно прати крвави траг Рас Добса, „Вука из Вајоминга“, последњег од злогласне браће, све до коначног обрачуна у побочној уличици затрпаној отпадом. У наредној епизоди „Пакао у Гринстону“ Реда условно пуштају са робије (на коју је осуђен због убиства Раса Добса) и он се враћа на ранч „Три шестице“ намеран да, упркос обесних провокација, избегава невоље али – долазак банде која прети читавом градићу присиљава га да промени одлуку и прикључи се малобројној одбрани градића. „Побуна у прерији“ описује како је Ред, сада већ помоћник шерифа, упркос свих невоља (међу које се свакако убраја и улицкани, амбициозни новинар „Бостонског дневника“ у потрази за сензацијама), успева да осујети побуну Чејена.
Стриповски „вестерн еп“ Грег гради искусном руком прекаљеног мајстора свог заната; у првој епизоди он посебно инсистира на псеудоисторијским коментарима и митолошком ореолу (битно различитом од „стварности“; тако Добс гине у гаћама а Даст му не пружа шансу за часни двобој). Живописни ликови стрипа ближи су „антивестерну“ него традицији улицканих холивудских вестерн филмова који су највише заслужни за белосветску медијску славу и популарност Дивљег запада. Чак и када се креће утабаним шаблонским стазама Грег успева да пронађе атрактивну визуру која повећава заводљивост прича. Са своје стране Херман прати и битно надограђује Грегов предложак пошто је његов графизам сировог и ружног сазрео баш као и филмска монтажа призора, кадрова и читавих табли.
Илија Бакић
