Помен је служио епископ сремски Василије, а венац на Бранков гроб положио је председник Покрајинске владе и председседник Организационог одбора за обележавање 200-годишњице рођења Бранка Радичевића, Игор Мировић који је као песник наступио у уметничком програму.
Након помена владика Василије је рекао да име Бранка Радичевића не представља само синоним за српску поезију и Сремске Карловце уопште, већ је постало нераскидив део нашег културног наслеђа и традиционалног уметничког израза.
- Бранко је стихове ткао од снова и емоција на тако вешт и аутентичан начин да ће његово велико дело представљати инспирацију читавог низа генарација. О његовим песмама се не може говорити само као о чистој књижевности. Његова поезија је била и остала израз чисте, невине, младалачке љубави према ближњима и даљњим људима, свом страдалном народу и раскошној природи која нас окружује, а надасве према нашем творцу који нам је даривао овај недокучиви свет у ком живимо и трајемо - истакао је владика Василије поручујући да би сви пред његовим сенима требало да се обавежу да ће наставити његову мисију неговања богоугодне лепоте српске речи и писма.
За разлику од поетских наступа на истом месту у септембу у оквиру „Бранковог кола”, којим се деценијама прославља име и дело тог значајног песника српског романтизма, овог пута поводом две стотине година од његовог рођења, песници су казивали своје песме посвећене Бранку.
Тај својеврсни венац стихова, како је назвао председник „Бранковог кола” Ненад Грујичић наступ песника, је поклон Бранку Радичевићу за 200. рођендан.
Он је нагласио и овог пута да је Бранко Радичевић рођен у Броду на Сави, а да је Сремске Карловце својим епифанијским блеском кроз географске просторе од Темишвара до Беча доживљавао као своје родно место.
-То је тајна и лепота Бранкове судбине, читаве његове позиције у српском језику и поезији. Слави га једно место у ком је живео свега шест година као ђак Карловачке гимназије - казао је Грујичић.
Окупљање око Бранковог гроба није прошло без његових стихова које су казивали Бошко Петров и Даница Петровић, док су песму Јована Јовановића Змаја „Бранкова жеља“ извели Миодраг Миша Близанац и гајдаш Максим Мудринић.
З. Мл.
