ПОМЕН И РЕКА СТИХОВА ПОСВЕЋЕНИХ ВЕЛИКОМ ПОЕТИ Мировић положио венац на гроб Бранка Радичевића на Стражилову

На завршници овогодишње манифестације „Пролећни Бранкови дани” , на дан када је по новом календару пре два века рођен песник Бранко Радичевић, данас је крај његовог надгробног споменика на Стражилову служен помен и одржан програм у ком су учествовали песници и уметници.
a
Фото: Printscreen/Instagram/igor.mirovic

Помен је служио епископ сремски Василије, а венац на Бранков гроб положио је председник Покрајинске владе и председседник Организационог одбора за обележавање 200-годишњице рођења Бранка Радичевића, Игор Мировић који је као песник наступио у уметничком програму.

Након помена владика Василије је рекао да име Бранка Радичевића  не представља само синоним за  српску поезију и Сремске Карловце уопште, већ је постало нераскидив део нашег  културног наслеђа и традиционалног уметничког израза.

- Бранко је стихове ткао од снова и емоција на тако вешт и аутентичан начин да ће његово велико дело представљати инспирацију читавог низа генарација. О његовим песмама се не може говорити само као о чистој књижевности. Његова поезија је била и остала израз чисте, невине, младалачке љубави према ближњима и даљњим људима, свом страдалном народу и раскошној природи која нас окружује, а надасве према нашем творцу који нам је даривао овај недокучиви свет у ком живимо и трајемо - истакао је владика Василије поручујући да би сви пред његовим сенима требало да се обавежу да ће наставити његову мисију неговања богоугодне  лепоте српске речи и писма.

За разлику од поетских наступа на истом месту у септембу у оквиру „Бранковог кола”, којим се деценијама прославља име и дело тог значајног песника српског романтизма, овог пута поводом две стотине година од његовог рођења, песници су казивали своје песме посвећене Бранку.

Фото: Printscreen/Instagram/igor.mirovic

Тај својеврсни венац стихова, како је назвао председник „Бранковог кола”  Ненад Грујичић наступ песника, је поклон Бранку Радичевићу за 200. рођендан.

Он је нагласио и овог пута да је Бранко Радичевић рођен у Броду на Сави, а  да је Сремске Карловце својим епифанијским блеском кроз географске просторе од Темишвара до Беча доживљавао као своје родно место.

-То је тајна и лепота Бранкове судбине, читаве његове позиције у српском језику и поезији. Слави га једно место у ком је живео свега шест година као ђак Карловачке гимназије - казао је Грујичић.

Окупљање око Бранковог гроба није прошло без његових стихова које су казивали Бошко Петров и Даница Петровић, док су песму Јована Јовановића Змаја „Бранкова жеља“ извели Миодраг Миша Близанац и гајдаш Максим Мудринић.

З. Мл.

EUR/RSD 117.0612
Најновије вести