Поводом изложбе “Патријарх Рајачић (1785 – 1861)”, која је отворена 2004. године, кочије су потпуно рестауриране. Како објашњава саветник и етнолог Александар Петијевић оне су изложене у оквиру поставке о патријарху Јосифу Рајачићу, па посетиоци Музеја често помисле да су запреге припадале њему, што није случај.
Карловачка митрополија, као најзначајнија институција Срба у Хабсбуршкој монархији настала је почетком 18. века у Крушедолу. Убрзо је премештена у Сремске Карловце у којима је остала више од два века. После укидања Пећке патријаршије, у њој су столовали патријарси.
Павле Ненадовић (Будим 14. јануар 1699 – Сремски Карловци 15. август 1768) био је српски православни митрополит карловачки од 1749. до 1768. године. Пре тога је био епископ горњокарловачки од 1744. до 1748. године, а потом накратко и епископ арадски од 1748. до 1749. године
Сматрао је да је битно веће образовање и јака вера народа. По доласку у Сремске Карловце основао је клирикалне-покровбогородичине школе, претече данашње Карловачке богословије, као и Клирикални или Школски фонд за потпомагање средњих и виших српских школа. Основао је конзисторију (црквени суд), отварао архиве и библиотеке. Залагао се да у свакој вароши и селу отвори по школу, а да свештеници не проповедају само речима него и животом. Обновио је манастир Гргетек и саградио Саборну цркву у Сремским Карловцима.
Тиме су Сремски Карловци постали духовни, образовни и политички центар свих Срба, не само у Јужној Угарској - објашњава Петијевић - Кочије су уступљене Музеју Војводине на 99 година и нису биле у добром стању. Како се ради о барокним кочијама, могуће је да су израђене крајем 18. века, а то је време када је митрополит биоСтефан Стратимировић. Међутим, на основу више докумената из 18. века, који се чувају у Митрополијском архиву у Сремским Карловцима, слутимо да су оне припадале митрополиту карловачком
Павлу Ненадовићу. На осамнаестовековним гравирама фрушкогорских манастира, поред приказа и сцена митрополитских посета појединим манастирима, представљене су и кочије, различитог типа, чак и шестопреге. Ипак, до сад нисмо успели да пронађемо поуздане изворе који могу то да потврде да су баш Ненадовићу припадале.
Кочије изложене у Музеју представљају четворопрег, које на конструкцији са четири масивна дрвена точка, два већа позади и два мала спреда, носе црну застакљену дрвену кабину за једног путника са двоје врата, а њена задња страна, као и кров, пресвучени су црвеном кожом. Кочије припадају барокном раздобљу, а њиховој једноставној елеганцији доприносе унутрашњост кабине тапацирана златно жутим брокатом, седиште кочијаша је од црног сомота опточено златном врпцом, задња страна и кров пресвучени црвеном кожом, као и грб Карловачке митрополије осликан на све четири стране кабине. Према речима Александра Петијевића, до сад није било могуће утврдити место и време настанка али стручњаци сматрају да је вероватно израђена у некој од специјализованих радионица у Бечу, Будимпешти или чак неком мањем граду.
Силвиа Ковач
