Највећи део посла на уређењу меморијала је завршен, односно остало је да се на металне носаче поставе 52 мермерне плоче са уклесаним именима страдалих српских ратника. Идејно решење за уређење Српског војног гробља потекло је управо о д Удружења Срба у Словачкој и тамошњег Српског културно-информативног центра, а радове је финансирао Покрајинска влада са 4.250.000 динара.
Подсетимо, деценијама гурана под тепих чињеница да је у аустроугарским логорима широм Словачке током Првог светског рата умрло преко 8.000 српских ратних заробљеника. Највише, њих скоро 5.200, кости је оставило управо у Нађмеђеру (та страшна бројка вероватно је знатно већа, будући да потпуни списак жртава тог логора никада није могао бити направљен). Како у књизи посвећеној овом великом страдалништву наводи др Небојша Кузмановић, у тим се логорима умирало од глади, исцрпљености и тифуса. Поједина сведочанства говоре и о томе да нису у овим логорима били заточени само војници, него и целе породице, које су дале добровољце у српску војску.
Теслина биста у Братислави
У Братислави ће у среду, 22. јануара, свечано бити откривена биста Николе Тесле, рад вајар Ђорђе Лазић Ћапша из Сремских Карловаца. “Словачка држава је препознала планетарна достигнућа Николе Тесле и прихватила наш предлог да у главном граду поставимо спомен бисту овом знаменитом Србину”, рекао је Стане Рибич, председник Удружења Срба из Словачке. Биста, која је изливена у радионици Станишић, биће постављења у аули здања Радио-телевизије Словачке, а откривању ће, како је најављено, присуствовати и покрајински секретар за културу, информисање и односе с верским заједницама Драгана Милошевић.
Званично, српски меморијал у Неђмеђеру је настао 1918. као део италијанског ратног гробља. У прво време, након Велике војне, о њему је бринула Краљевина СХС, која је означила познате гробове и саградила малу капелу. Након Другог рата бригу је преузела држава Чехословачка, и на том се плану није нарочито прославила, да би се након распада ЧССР ствари само погоршавале, па су половину гробља локалне власти изнајмиле месном кинолошком друштву, које је ту направило псеће тркалиште, док је друга половина зарасла у траву, а капела је претворена у руину.
У првој години новог миленијума власти у Братислави ставиле су ван снаге решења локалне самоуправе, чиме су створени услови да српска заједница у Словачкој колико-толико доведе гробиште у ред. Постављена је и спомен-плоча, а од 2004. сваког новембра, на Дан примирја у Првом светском рату, српске делегације одају почаст логорашима. А сада, реализацијом пројекта ревитализације Српског војног гробља, нађмеђерски страдалници ће коначно имати меморијал какав заслужују.
М. Стајић
