У протеклих месец дана изведени су нови краци фекалне канализације и хидрантске мреже да би се обишли вредни археолошки налази у дворишту комплекса, постављени су нови шахтови, а радило се и у великом и малом подруму здања. За почетак следеће недеље предвиђена је монтажа столарије, као и померање дела спољашњег оградног зида, како би се стекли услови да археолози наставе истраживање у окружју током ископавања откривених остатака древног сакралног објекта.
Подсетимо, Фрањевачки самостан, један од најстаријих сачуваних сакралних објеката на овим просторима, који су 1169. подигли каноници Св. гроба Јерусалимског, чине Црква Узнесења Марије из 12. века са високим звоником, којима су са јужне стране у 17. веку прислоњена три пространа једноспратна тракта, наткривена јединственим кровом, са карактеристичним бунаром у средини. Целина је, иначе, формирана у дугом периоду од чак седам векова, те је саткана од романичке, готске, ренесансне, барокне и класицистичке архитектуре, са траговима исламске – јер је црква током 16. и 17. века била претворена у yамију.
О богатом животу овог вредног здања из друге половине 12. века сведоче изузетна ризница, библиотека са старим књигама, слике, вајарска дела, предмети примењене уметности, богослужбене одежде... Од велике вредности су, такође, и рукотворине, те предмети који су били у свакодневној употреби у прошлости, попут ковачког и алата за израду тканина. Сви ти артефакти, како је планирано, биће део изложбене поставке када радови на санацији самостана буду потпуно завршени.
Раније су у оквиру пројекта „Векови Бача” покренутог још 2006, чији је аутор архитекта др Славица Вујовић, конзерватор у Покрајинском заводу за заштиту споменика културе, адаптирани библиотека и уређен санитарни блок, поплочана је источна страна комплекса, изведени су конзерваторско-рестаураторски радови на чудотворној икони Богородице из 1684, затим на слици Тајна вечера из 1737, а урађена је и презентација налаза фреске из 13. века... Но, темељна обнова Фрањевачког самостана почела је пре две године на основу пројекта Покрајинског завода за заштиту споменика културе, за чију је реализацију ЕУ одобрила грант тежак 890.000 евра.
Тим радовима обухваћено је више од 1.000 квадратних метара самостана. Између осталог, до сада су постављени нова водоводна, канализациона и хидрантска мреже за цео комплекс, затим замењени су део громобранске и комплетна електро инсталација, која је, поред нове расвете, омогућила и инсталирање видео и противпожарног надзора. Обновљена је кровна конструкција и завршени су радови на фасади самостанског здања.
Паралелно су у дворишту настављена археолошка ископавања, током којих је пронађен и поменути сакрални објекат окружен некрополом и гробницама рађеним од камена. Заправо, захваљујући рехабилитацији Фрањевачког самостана дошло се и до низа вредних налаза, од артефаката из древне радионице и остатака богате некрополе, преко скривеног подрума, све до каснороманичког портала пронађеног испод малтера код главног улаза са репрезентативном каменом пластиком.
Уколико све буде текло по плану, сами грађевински радови би могли бити окончани до средине октобра, при чему није згорег напоменути да се у финансирање послова на звонику укључила и фрањевачка заједница. У сваком случају, у години када Европа слави културно наслеђе, завршетак пројекта рехабилитације Фрањевачког самостана и отварање за јавност новоформираних музејско-едукативних садржаја биће итекако вредан допринос општине Бач, АП Војводине и Србије у целини разумевању европских вредности и тенденција.
Текст и фото: М. Стајић
