О књизи и животу Богомила Карлавариса говориће проф. емеритус Ирина Суботић, историчарка уметности, мр Ервин Дубровић, историчар уметности и управник Музеја града Ријеке, проф. др Сања Филиповић, професор методике и Иван Карлаварис, уредник књиге. Поздравну реч ће упутити др Тијана Палковљевић Бугарски, управница Галерије Матице српске.
Монографија је окупила неколико стручњака и њихове текстове о Карлаварису, који су груписани у три целине. Ирина Суботић, Тонко Мароевић, Соња Бриски Узелац, Ервин Дубровић, Ханс Хелер и Лале Симоновић пишу о Карлаварису као сликару. Моника Милер, Емил Каменов, Сања Филиповић, Анита Рончевић и Марјан Преводник посветили су се његовом педагошком раду, док су у трећој целини текстови Ивице Лукановића и Мартина Штелцига. Издавач монографије је Удружење „Војводина“ – омладински клуб“, а главни и одговорни уредник је Иван Карлаварис.
Богомил Карлаварис рођен је 1924. у Перлезу надомак Зрењанина. Након завршене Учитељске школе у Вршцу, уписује Вишу педагошку школу у Новом Саду и Академију ликовних уметности у Београду. Докторирао је ликовну педагогију у Немачкој. Радио је као професор на новосадској Вишој педагошкој школи, Академији уметности и Педагошком факултету у Ријеци, у Истри. Основао је Друштво ликовних педагога Војводине и Центар за ликовно васпитање деце и омладине Војводине.
Приредио је више од шездесет самосталних изложби у земљи и свету, а излагао је и на бројним групним поставкама. У Галерији Матице српске се налази четрнаест уметничких дела Богомила Карлавариса, док је у оквиру изложбе „Новосађани бирају“ тренутно изложена слика „Раскрсница код Инђије“.
„Мало је уметника код нас који су оставили тако дубоког трага у различитим дисциплинама и у различитим географским поднебљима – као што је то учинио професор Богомил Карлаварис својим паралелним активностима у области визуелне едукације и сликарства, с једне стране, и исто тако паралелним животним путевима којима је повезао северњачка пространства богате војвођанске равнице са плаветнилима мора и неба Кварнера, пределе декирковски испуњене метафизиком заустављеног времена и наталожених емоција заснованих на искуствима личних доживљала“, наводи Ирина Суботић о овом сликару.
Н. Пејчић
