Пронађено још непознатих радова Арсенија Теодоровића

Обиман сликарски опус Арсенија Теодоровића (1767-1826) у значајној мери је сачуван, обрађен и забележен. Међутим листа његових радова, односно његове радионице, да ли трагајући за наговештајима, или случајним открићем, непрестано се увећава. 
1

Колико је успешан и водећи сликар свога доба, Теодоровић је исто толико плодан и свестран. О овоме сведочи тридесетак портрета његових савременика, неутврђен број насликаних икона  и до сада преко 20 познатих иконостаса. Од прошле године, пројектни тим Новинарске асоцијације Русина (НАР) је, трагајући за портретом владике Константина Станића, придодао још један портрет сликарском опусу Теодоровића, а од ове године стручна и шира јавност бива обавештена да је пронађен још један иконостас који је осликао овај уметник, својим ликовним радовима присутан у римокатоличким, православним и  гркокатоличким храмовима.

- Када је давне 1978. године у Галерији Матице српске приређена студијска изложба А. Теодоровића с намером да се обухвати  целокупно стваралаштво овог сликара, није било познато да је Теодоровић поред радова у црквама у Руском Крстуру и Куцури за гркокатолике израдио још један, најзначајнији ансамбл, у седишту  Гркокатоличке епархије у Крижевцима. Дрворезбарске радове на иконостасу је тада извео Арсеније Марковић, а иконе израдио Арсеније Теодоровић. Стотинак година касније унутрашњост цркве је  рестаурирана а иконостас склоњен из цркве - каже Милена Врбашки, музејски саветник, чланица истраживачког тима пројекта „Трагом дела Арсенија Теодоровића (1767-1826) у Крижевачкој епархији-стилске одлике као космоплитска пропусница“. 

Из монументалног простора Крижевачке катедрале иконостас импозантних димензија се сели у не тако простране сеоске цркве. Једно време се налазио у цркви у Дишнику, да би потом био пресељен у Стојдрагу, у парохијску цркву Светог Јурја.

- Управо у овом маленом месту у хрватском делу Жумберка с јесени 2021, приликом снимања тв емисије пронашли смо оно што је преостало од некада несумњиво најамбициознијег рада Арсе Теодоровића израђеног за гркокатоличке вернике. Због знатне разлике у величинама Крижевачке катедрале и сеоских храмова (Дишник, Стојдрага), иконостас је морао бити прилагођен, односно скраћен и бочно и по висини. Тако су се из реда престоних икона сачувале само две са стојећим, издуженим Христом и Богородицом.  У доњој зони иконостаса оригиналне су Царске двери, несумњиво су аутентични  Апостоли и Јеванђелисти (по пет са сваке стране), док се у олтарском простору налази монументално Распеће. Укупан број Теодоровићевих радова у Стојдраги је 17. Њима је потребно додати и проповедаоницу из првобитног ентеријера катедрале у Крижевцима, која се заједно са 8 новооткривених икона малог формата чува у Гркокатоличком ординаријату у том месту  – наводи Милена Врбашки. 

Иконостас у Стојдраги није  важан само због икона које је насликао Теодоровић. Његовој  лепоти и раскошном и монументалним димезијама треба захвалити још једном Арсенију – Марковићу, једном од најзначајних дрворезбара свога времена. 

О везама двојице Арсенија и гркокатоличке конфесије и аутентичности њиховог рада није се утврђивало искључиво визуелизацијом, већ се трагало за документима која недвосмислено потврђују ауторство пронађених артефаката. Мр Драгојла Живанов, музејски саветник, такође чланица истраживачког тима, и Милена Врбашки, уз пуну подршку крижевачког владике монс. Милана Стипића и његових сарадника прегледале су бискупијску архиву. Пронађени су релевантни документи међу којима и извештај који потврђује међусобне уговорене обавезе Теодоровића и Марковића и Крижевачке епархије. 

- Прегледом грађе у Архиву пронађен је документ од 27. октобра 1799. године који потврђује да су радове извели новосађани Арсеније Марковић („сцулпторис“) и Арсеније Теодоровић („пицторис“). Између осталог, из овог  документа  на латинском, сазнаје се да је Арсенију Теодоровићу исплаћено 2400 а скулптору Арсенију Марковићу 2150 форинти, те да је цела црква била завршена 17. марта 1798. године - наводи мр Драгојла Живанов.

Пројекат „Трагом дела Арсенија Теодоровића ( 1767-1826) у Крижевачкој епархији-стилске одлике као космополитска пропусница“ подржао је ПС за културу, информисање и односе са верским заједницама и Завод за културу војвођанских Русина.

Јелена Перковић

EUR/RSD 117.3739
Најновије вести