Сећање на Исидору Жебељан: Због уметности вреди живети

БЕОГРАД: Почетак музичког фестивала "Исидори у част", посвећен преминулој композиторки Исидори Жебељан (1967- 2020), данас је обележен промоцијоим књиге "Док слушамо музику, садашњост је вечна" у великој дворани Коларчеве задужбине у Београду.
i
Фото: Tanjug

Фестивал је подељен у три поглавља, од којих је први наведена промоција интервјуа и ауторских текстова чувене уметнице уз музички програм, а друга и трећа целина чине концерти назива “Исидора интимно”, који је уследио након промоције, и “Исидора моћно”, заказан за сутра увече.

Овом манифестацијом се обележава годину дана од рођења и смрти музичарке, која јер је на овај свет дошла 27. септембра 1967. а са њега заувек отишла 29. септембра 2020. године.

Након прве уметничке смотре посвећене прерано преминулој композиторки у Крагујевцу током лета и Београд је основао музички фестивал који има план да прерасте у традицију.

Популарна глумица Аница Добра, која се приватно дружила са Исидором, на промоцији је веома надахнуто читала одломке из књиге као дневничке записе, размишљања, у виду унутрашњих монолога.

Уметност нас чува да не умремо од баналности. Она је храна душе. Због уметности вреди живети више пута, макар двапут. Музика припада изванљудском свету, не можемо да је тако лако ухватимо и схватимо. Садашњи тренутак је вечан док потпуно посвећени слушамо музику, неке су од мисли и ставова Исидоре записани у књизи, које је интерпретирала глумица као монодраму.

Даље је у исповести могло да се сазна како је композиторка увек имала јако пуно посла, да готово у исто време ствара музику за хорове, опере, оркестар, стално је добијала нове поруџбине.

У својим записима, Исидора је открила да углавном све прихвата, од домаћих и страних институција, али да је временом толики обим креативности једноставно умара.

Супруг Исидоре Жебељан, такође музичар, Борислав Чичовачки, истакао је да је постојала годинама уназад идеја да се објави књига која би садржала интервјуе и њене записе, и да је оригинални план био да се објави под окриљем издаваштва у Зрењанину.

Ипак, како он напомиње, судбина је тако хтела да се дело објави постхумно, за издавачку кућу “Академска књига” из Новог Сада, што ће имати већи ођек него првобитна замисао и пружа сасвим другу димензију.

Чичовачки је истакао да је био веома темељан истраживачки процес рада на овој књизи, јер је пројекат захтевао да се прође кроз скоро 180 интервјуа са Исидором, објављених у штампаним медијима, што обухвата период и када није био део њеног живота.

Исидора је представљала глас да каже све оно што ми не смемо или не можемо да изговоримо, казао је Чичовачки, иначе свестрани уметник, приповедач, књижевник, солиста и камерни музичар.

Професорка књижевности, теоретичар и критичар Владислава Гордић Петковић анализирала је личност продуктивне композиторке истичући да је Жебељан увек у медијима имала да каже нешто сасвим ново о чему се треба дубоко замислити, као и да је увек страствено и посвећено говорила о својој музици.

Стрепње и сумње је осећала као уметник у свом интимном свету, а није волела израз ''скепса'', да дефинише тај осећај, рекла је она.

Гордић Петковић је подсетила да је Жебељан била веома свестрана, са њом се могло причати о свему, а волела је разговоре о филму, театру, књижевности, поп култури, посебно опери.

Открила је и то да је Исидори један од омиљених писаца био Вилијам Фокнер (славни романи “Бука и бес”, “Кад лежах на самрти”, “Заселак”), који је за њу био величанствен, успевао је тако лако да је увуче у светлост, а затим у мрак.

Директорка и главна уредница “Академске књиге” Бора Бабић детаљно је истакла читав опус Жебељан кроз веома богату уметничку биографију.

На крају промоције књиге уследио је кратак концерт, где су изведене композиције “Две песме невјесте од вјетра” (2003/13) за енглески рог, хармонику и контрабас, и “Леда” (2001/2015/2020) свита за енглески рог, виолину, хармонику, контрабас и удараљке: чарлстон, регтајм, танго, фокс-трот.

Наступ су имали управо Борислав Чичовачки и чланови “Жебељан ансамбла” - Мирјана Нешковић (виолина), Александар Стефановић (хармоника), Бобан Стошић (контрабас), Александар Радуловић (удараљке).

Мини фестивал је окупио Исидорине пријатеље, колеге и уметнике, као што је холандско-британски виолиниста Даниел Роуланд и виолончелисткиња Маја Богдановић на концерту солистичке и камерне музике “Исидора интимно”.

Једна од најзначајнијих и најпродуктивнијих српских композиторки највећи део каријере је посветила примењеној музици, где је остварила сарадњу са десетинама позоришних редитеља на изванредним непролазним представама, углавном драмским делима.

Наравно, добар део њеног опуса представљају опере, посебно “Зора Д”, која је доживела огроман успех у земљи и свету и коју је поручила “Џенесис” фондација из Лондона.

Опера је изведена 2003. у Амстердаму, а онда је иста продукција отворила 50. сезону Бечке камерне опере.

Основне и постдипломске студије Исидора је завршила на Факултету музичке уметности у Београду, од 2002. године је на истом факултету радила као професор на Катедри за композицију, а са 39 година постала је чланица САНУ.

Преминула је 29. септембра 2020. у Београду после дуге и тешке болести.

Другог, завршног дана фестивала у недељу на програму је концерт "Исидора моћно" у оквиру којег ће бити изведена и последња Исидорина завршена композиција "Гајдашки витраж".

EUR/RSD 117.1776
Најновије вести