Признање јој је уручено у оквиру прославе обележавања 214. годишњице избијања Првог српског устанка и Дана државности Србије у Културном и документарном центру Срба у Мађарској.
У образложењу награде наведено је да Палковљевић Бугарски сарађује са српским организацијама и установама у Мађарској од 2003. године и редовно помаже рад Српске летње међународне ликовне колоније у Сентандреји, захваљујући чему су, између осталог, обезбеђени висок уметнички квалитет учесника као и суфинансирање колоније из Србије.
„Тијана Палковљевић Бугарски је са својим сарадницима редовни предавач на програмима колоније и Српског културног клуба у Будимпешти из области српске националне историје уметности чиме доприноси богаћењу културног живота српске заједнице у Мађарској и диверзификацији садржаја од значаја за развој националног идентитета“, истиче се у образложењу.
Од посебног је значаја, како се наводи, њена ангажованост у помагању раду Музеја Српске православне епархије будимске у Сентандреји.
Захваљујући помоћи Галерије Матице српске на челу са управницом, рестаурисано је 39 веома вредних икона и других уметничких предмета Музеја, раније недоступних јавности и та изузетно вредна дела су представљена на изложбама у Новом Саду, Сентандреји, Бриселу (у седишту Европске уније) и у Москви, у чувеној Третјаковској галерији што је свакако представљало европски продор српске уметности са тла Угарске.
Актуелни подухват, вишегодишњи заједнички пројекат Музеја Епархије и Галерије Матице српске, у чему као иницијатор има водећу улогу Палковљевић Бугарски, јесте рестаурисање и презентација 74 иконе са иконостаса негдашњег саборног храма у будимском Табану о којем смо до сада имали само фотографије.
На свечаности је Палковљевић Бугарски одржала празничну беседу, а у наставку вечери уприличена је прослава светог Трифуна патрона Српског културног клуба у Будимпешти.
Том приликом изложено је и 19 репродукција портрета устаничких вођа и интелектуалаца који су учествовали у устанку и формирању устаничке државе, као и приказа историјских догађаја и предела (Смрт хајдук Вељка, Илија Бирчанин доноси данак Турцима, Ћеле-кула), чији су аутори сликари попут Уроша Кнежевића, Павла Симића и Стевана Тодоровић који су били родом из Хабзбуршке монархије.
