С ауторком бритког језика синоћ су говориле уредница у Лагуни Јасмина Радојичић и представница за медије Тања Вучковић, али и многобројни читаоци који су једва чекали да поставе питање.
Јасмина Радојичић је истакла да Ведрана Рудан привлачи толики број људи јер говори и пише јасно, без рукавица, отворено о свему о чему сви мисле.
Тања Вучковић подсећа да у књизи "Плес око Сунца", искрено и без улепшавања, књижевница пише о свом нимало безбрижном детињству, о деци и унуцима, о путу који је прешла од продавачице сладоледа на риви до најчитаније списатељице у региону, као и о томе зашто је у социјализму било немогуће добити отказ и како је она постала прва новинарка којој је то успело у новом хрватском демократском режиму.
У свом маниру, Ведрана Рудан је на овакав увод у промоцију казала да се осећа "као на свом погребу".
Заиста, док вас слушам, не знам о коме говорите. Кажете да је ово најбоље што сам до сада написала, а ја сам само свој живот који ми је тутњао у глави налупала у компјутер и то за два и по месеца, каже Руданова.
На констатацију да се кроз роман може сазнати да се током живота борила, али није одустајала, књижевница каже да је блесаво да се у животу лако предаш.
Кренула сам на време с убијањем, јер, знате како иде, ако не убијете први, убиће вас. Погрешно је то што ми жене мислимо да је добро смешкати се и ћутати, али не, ја сам на време кренула. Да се мало мање смешкамо, а више млатимо, саветује Ведрана Рудан, а из публике у којој су већина биле жене различитих генерација, добија аплауз.
Говорећи о свом животу и детињству, каже да је живела у сиромашној породици, те није имала избора него да "врло рано крене у битку".
Из публике су се јављали многобројни читаоци, неки би постављали питање, док би други само желели да похвале досадашњи опус али и отворено излагање хрватске књижевнице.
Према престрашеној дечурлији, како у свом маниру назива своју децу, била је строга мајка, што по њој, данас није случај.
Београд, како често напомиње, воли као свој град, а ту љубав пренела је и на унучицу коју доводи често са собом.
Била је пресрећна када је научила страни језик - српски, и заволела Уроша Петровића, рекла је Ведрана Рудан.
На констатацију из публике да је "жестока као (Сплићанин) Анте Томић", каже да јој је он јако антипатичан, али да је одличан писац.
Добро је да није у Лагуни, прескочио би ме. Он је жестока конкуренција, жешћи је од мене, каже књижевница.
На одушевљење свих присутних, на крају је открила да ће се у марту у Атељеу 212 играти представа по њеном роману "Да бог да те мајка родила" у режији Татјана Мандић Ригонат.
Она је најбоља редитељка у региону и зато верујем да ће то испасти сјајно, казала је и подсетила да је ово други пут након "Ухо, грло, нож" да њено дело претачу у комад.
На питање једног читаоца из публике да ли то што има бритак језик који без устручавања критикује носи са собом претње, казала је да она очигледно никога не занима да би ико на њу обратио пажњу.
Очигледно ме не сматрају битним непријатељем, иако ја сваки дан рушим Хрватску, остала је при своме Ведрана Рудан.
Након обећања да ће следећи пут изабрати још већу салу, многобројна публика узвратила јој је громогласним аплаузом и направила дуг ред за потписивање књиге.
