Виминацијум, раскршће римског света

КОСТОЛАЦ: Готово да нема приче о истоку Србије, а да она није заогрнута неким велом тајни и мистицизма, што се наставља до данашњих дана оличених у тлапњама о влашкој магији, дрекавцима, вампирима и осталим измишљотинама припростог и доконог ума.
viminacijum
Фото: Tanjug (Tanja Valič)

Мада не спада баш у ту категорију, није најјасније ни како и када је настао Виминацијум, један од најсјајнијих српских археолошких бисера везаних за трајање Римске империје и потоњег Ромејског царства, што ће рећи Византије, негдања фортификација и административни центар римске покрајине Горња Мезија, која се савршено уклапа у ниску граничних средишта тада непобедиве империје са срцем на седам брежуљака повише Тибра. Сирмиум, Сингидунум, Виминацијум, Феликс Ромулиана, Наисус...бедем моћних тврђа подигнут на римском лимесу сада плени пажњу туриста, а о каквој моћи се радило можда и највише говори управо Виминациум, смештен свега стотинак километара од Београда, у атарима пожаревачких села Дрмна и Старог Костолца, познатијих по мастодонтским угљенокопима и електранама које су присутније у јавности због загађења него због славне прошлости својих становника с почетка Христове ере.    

Простор некадашњег римског града и војног логора Виминацијума, главног града римске провинције Мезије Супериор, у касној антици провинције Мезије Приме, више од 450 хектара шире градске и 220 хектара уже градске територије, налази се данас испод обрадивих површина, а предмети и фрагменти предмета из римског периода расути су у ораничним браздама. У последње три деценије 20. века обављена су истраживања виминацијумског града мртвих или некропола и до сада је откривено више од 13.500 гробова. На истраживању римског града и војног логора ради интердисциплинарни тим, састављен од изузетних стручњака из различитих области, тим чија је жеља да тргови и храмови, позоришта и хиподром, купатила, улице и четврти града изроне из ораница у којима су се вековима налазили и постану део светске и наше културне баштине, али и симбол препознатљивости дунавског ареала.

Из историјских извора је познато да је Виминацијум био значајно војно упориште у коме је била стационирана римска Седма легија Клаудија, мада постоје подаци о нешто ранијем присуству 4. Скитике и 5. Македонике. Како било, насеље добија статус града у време Хадријанове владавине, у првој половини 2. века наше ере, највероватније 117. године, када стиче статус муниципија и име Виминацијум Аелиум Хадрианум. Даљи успон Виминацијума делимично је прекинут епидемијом куге за време Марка Аурелија, али само накратко. Археолошка истраживања показују да се епидемија куге није одразила на економски просперитет Виминацијума, јер је евидентно да је већ у првим годинама 3. века град био у пуном процвату.

Готово да није било римског императора који није прошао кроз Виминацијум или у њему боравио дуже или краће време. Од посета римских императора свакако треба поменути боравак Хадријана који на Виминацијуму два пута организује лов. У два маха га је посетио римски император Септимије Север, а касније су у њему боравили и други императори: Гордијан ИИИ, Филип Арабљанин, Требоније Гал, Хостилијан, Диоклецијан, Константин Велики, Констанције И и Јулијан. Колико је познато, Грацијан је био последњи император који је посетио Виминацијум. У III веку, у време Гордијана III, Виминацијум је постао колонија и стекао право ковања новца. Период моћи и сјаја брутално је прекинут у најезди Хуна током средине петог века, након чега блистави град више никад није био обновљен, мада га је, само као војно упориште, поново уздигла Јустинијанова ренесанса у 6. веку.


Атрактивна и мамутица Вика

Није повесница овог краја почела са Римљанима, па ни са Скордисцима који су им претходили, пошто посебну атракцију у оквиру археолошког парка Виминацијум представља посета праисторијском налазишту, у којем је откривено неколико скелета мамута.

Први и најкомплетнији је скелет већ планетарно чувене мамутице Вика, пронађен на 270 метара источно од Царског маузолеја, која према поузданом датовању потиче из миоцена, односно од пре 5.000.000 година. Скелет, на свету најстарије пронађене, мамутице нађен је у сливу праделте реке Мораве, која се формирала када се повлачило Панонско море, а процењено је да овај петрификовани скелет припада женки, старој око 60 година, чија је висина била више од  четири и по метара, дужина преко пет, а у животном добу је била тешка преко 10 тона. 


Данашњи посетиоци имају прилику да се уз стручне водиче, већином студентарију Београдског универзитета, односно будуће археологе, историчаре и архитекте, увере у некадашњи сјај главног града Горње Мезије, било обиласцима некропола, реконструисаног циркуса намењеног гладијаторским борбама и осталим омиљеним античко-римским „играма“, али и, условно речено, модела једне од патрицијских вила са широким антреом у чијим се просторијама налази музејска поставка којом доминира статуа Константина Великог, али и попрсја свих римских императора рођених на подручју данашње Србије, смештених у подрумском делу поставке, украшеног подним мозаиком са чувеним Константиновим  „под овим знаком ћеш победити“ крстом.

Како је и Виминацијум за свог стварног, античког живота био раскрсница путева али и снажно трговачко средиште није изостала ни нововека сувенирница у којој се могу пазарити реплике археолошких налаза, као и модерне ђинђуве оличене у пригодним мајицама, отварачима за флаше или привесцима за кључеве са мотивима Виминацијума. Како вам се драго, али ако се запутите на ту страну ове наше лепе Србије гре'ота је не застати и у негдањој моћној тврђи и раскошном граду на обалама Дунава и Млаве.

Милић Миљеновић

 

EUR/RSD 117.5784
Најновије вести