Поставка названа Самоодрживи систем апсурда је концептуална инсталација, коју је аутор континуирано развијао дужи низ година, а нуди лични медитативни простор за самоизолацију.
Инсталација непрестано решава задатак у круг, попут перпетуум мобила који не жели да пронађе коначно решење, наводи Којић.
Све је наизглед, додаје, успорено, а једино што чујемо је машински ритам АИ алгоритма који бескрајно броји откривена људска лица у слици ротирајућег бонсаи дрвета и амбијентални звук теремина који бележи нашу интеракцију са палмом.
Прави задатак не постоји, осим перманентног кретања, без обзира на могућа исклизнућа околног простора или интеракције.
По речима Којића, Самоодржив систем апсурда је интерактивна / аутономна хибридна инсталација која се попут вируса шири кроз простор транспонујући постојеће структуре и објекте (кућне предмете, рачунаре и биљке) у нове хибридне констелације, које предлажу архитектуру постапокалиптичног станишта за микро-заједнице темељене на симбиози човека, природе и машине. Аутор наводи да преклапајући политичке и поетске конструкције и концепте, Самоодрживи систем апсурда рефлектује проблем флуидних атрибута вредносних система транзитног друштва западног Балкана кроз непрестане промене у односу између јавног и персоналног ентитета. Рад се, како објашњава, бави критиком нашег времена са погледом на социјалну анксиозност и концепт социо-еколошке еластичности који тестира способност и спремност за отпор, опоравак и одржавање у новим ситуацијама и окружењима.
Стеван Којић (Кикинда, 1973) дипломирао је на вајарском одсеку Факултета ликовних уметности у Београду 1997. и магистрирао на истом факултету 1999. Редовни професор је на Катедри за нове ликовне медије Академије уметности у Новом Саду и на Факултету ликовних умјетности у Цетињу. Као професор био је ангажован у настави и на Академији ликовних умјетности у Требињу. Учествовао је на групним и самосталним изложбама, фестивалима и симпозијумима у земљи и свету. Његов рад је награђен на Интернационалном бијеналу младих у Вршцу, 2002; XXI Салону Галерије савремене уметности у Панчеву, 2003; 2МЕТА Фондацији, Бијеналу визуелних уметности, Панчево – Букурешт, 2002, а добио је и Велику награду 29. новосадског Ликовног салона, 2010.
Н. Попов
