Ђерић и Пиштало потписали уговор, драматизација Миленијума у Београду

У Српском народном позоришту јуче је потписан уговор о ауторским правима за драматизацију романа “Миленијум у Београду” Владимира Пиштала.
pistalo
Фото: Dnevnik.rs

Уговор су потписали в. д. управника Српског народног позоришта Зоран Ђерић, Ненад Шапоња, који ће драматизовати роман, и Владимир Пиштало. Драматизација се очекује до краја године, а реализција представе у 2018.

Јавно потписивање уговора као протокола о сарадњи и предаји права на коришћење Пишталове књиге у драматизацији, в. д. управника СНП-а Зоран Ђерић прокометарисао је као праксу која није била уобичајена. За Ђерића рад на Пишталовом роману међународне репутације ставља акценат на важна прозна дела из наше средине, “прекретницу у писању о догађајима у време распада Југославије”.

Ненад Шапоња, оснивач издавачке куће “Агора” која већ деценију објављује Пишталова прозна дела, надовезао се на Ђерићеве речи виђењем да би драматизација и инсценација Пишталовог романа могла да буде прекретница и у промишљању савремене позоришне продукције у Србији. Шапоња сматра да у последње време немамо баш тако изразито квалитетне драмске писце, али да зато имамо потенцијал у врло значајним прозним ауторима.

“Миленијум у Београду је прави пример. Та књига је стигла далеко. Преведена је на шест језика. У Француској, где је имала фантастичну рецепцију, била је у конкуренцији за награду “Фемина”. Од Паскал Делпеш, удовице Данила Киша, чули смо да је француске дипломате са послом на Балкану ову књигу читају као обавезну лектиру, због бољег разумевања овдашњих прилика“, рекао је Шапоња.

Додаје да је дуго маштао о инсценацији Пишталовог романа, откако је објављен, почетком двехиљадитих, када јој је НИН-ова награда измакла за један глас.

“Београд јесте центар романа, али је прича романа прича целе једне генерације. Почиње сахраном Јосипа Броза и прати живот петоро пријатеља осамдесетих и деведесетих са драмском тензијом. Мислим да је роман створен за сцену. Понудићу једну верзију за коју мислим да је почетак велике приче читања Пиштала и у позоришту”, вели Шапоња.


Београд као релевантан лик за све

На питање колико би представа кореспондирала са новосадском публиком, с обзиром на то да је реч о роману о Београду, што јесте изазов и за драматизацију, Шапоња је одговорио да је Пишталово дело интимна прича о петоро пријатеља, као и генерацијска прича, са широким потенцијалом да прикаже шта се овде дешавало деведесетих, пријемчиво и ван наших граница. За Пиштала је Београд као јунак романа релевантан лик. Губљење културних референци има за директну последицу тучу са смртним исходом на Закинтосу, немили догађај у коме су учествовали и Срби, сматра писац. Он је појаснио да су та деца задојена у време ужаса са екрана, чиме је одговорио и на потпитање колико су генерацијске приче из деведесетих релевантне за данашње генерације.


Сам аутор, приликом потписивања уговора у Српском народном позоришту, осврнуо се на време описано у роману као на испоитизовано време, у којем је тенденциозност политике људе терала да “папагајишу”, опредељујући се за две лоше варијанте.

“Поделимо се и понављамо текст из ТВ дневника“, објаснио је Пиштало, говорећи нешто и о свом ауторском приступу:

„Зато сам у роману о томе писао на различит начин. Мислио сам у сликама, анегдотама. Писао приче које то време показују боље него приче у које су нас гурали... У сну душа сама себи говори у сликама. Коракс речи претвара у слике. Ја радим обрнуто.”

Фото: Dnevnik.rs

Као референце на свој роман, Пиштало је споменуо Бергмана, Линча, надреализам, испричао неколико вицева и анегдота. Једна од њих, сусрет леопарда и кокер-шпанијела у шетњи калемегданским парком, можда је и кључна за Пишталово поимање тих деведесетих, када су се у општој несташици грађани на необичан начин старали о животињама зоолошког врта.

“Осетивши мирис ван искуства, кокер-шпанијел је био однешен. Ми смо деведесетих осетили мирис леопарда - мирис ван искуства”, каже Пиштало.

Потписивању уговора присуствовао је и в. д. дирекотра Драме СНП-а Милован Филиповић, који се присетио првих сусрета са романима на сцени СНП-а и рекао да од “Очева и оца”, “Романа о Лондону”, актуелне представе “На Дрини ћуприја”, Српско народно позориште успешно ради драматизације и да ће тако сигурно бити и са Пишталовим делом.

Игор Бурић

Фото: Б. Лучић

Deka
17.09.2017 • 00:54
Odakle sad Šaponja (kome inače svaka čast) dramatizaciju piše, kad čovek nikad ni reda nije za pozorište napisao? A još misli da "mi nemamo dobre dramske pisce", s kojim pravom?
Maleni
17.09.2017 • 07:53
Šaponja izdaje Đerićeve "pesme" eto rešenja nejednačine.
EUR/RSD 117.5790
Најновије вести