Ово би ускоро могла да буде и једина стварност, јер број ових фасцинантних летача рапидно опада.
„Замислите плес.” Ово је већ горка шала не само на рачун корона-времена.
И једно и друго није само замислила, него ће да ради да сачува млада Ена Ентина Гуцунски, која позива плесаче да јој се придруже у стварању представе “Плес угрожених птица”.
Када причате са Еном, замишљате свет без доминантних утисака о незаинтересованости, површности, лењости, апатији. Свет у којем се комуницира без телефона у руци. Гледа у очи.
- „Плес угрожених птица” настаје као спој интересовања за заштиту животне средине и жељи да унапредимо плесну сцену Новог Сада. Из љубави према птицама и савременом плесу - прича Ена о свом пројекту. - Такође, интересовало ме на који начин наука и уметност могу да се споје у тежњи да мењају друштво на боље.
Поред позива плесачима, Ена Ентина Гуцунски је покренула и избор птица које ће бити заступљене у представи. Предлог Научно-истраживачког друштва студената биологије и екологије “Јосиф Панчић” је да то буду степски соко, јаребица, ражањ, велика дропља, препелица.
- Нисам се пронашла у класичном балету - прича Ена Ентина Гуцунски која је после основне и средње Балетске школе у Новом Саду уписала и завршила журналистику. Иако активна и у новинарству, кроз рад на порталу “Зелене приче”, Ена је остала активна и на уметничкој сцени, у трупи “Соул моушн”. Сада се окренула свом путу.
- Биле су потребне године да бих дошла, ево, до пројекта којим бих да променим нешто у својој средини и створим прилике себи и другим играчима, невезано за Балетску школу. Постоји много младих, талентованих играча који одустану од плеса зато што немају начина да наставе тиме да се баве, осим рекреативно. Можда створимо нову заједницу у којој можемо да наставимо реализацију сличних пројеката.
- Када одаберемо играче и почнемо са пробама, које ће бити више у форми радионица, кроз различите задатке ћемо покушати са извођачима да дођемо до решења, што кореографских, што да прикажемо ситуације из живота птица. Идеја је да у првом делу процеса имамо интеракцију са будућим орнитолозима из дрштва “Јосиф Панчић”, који ће нам представити какве су то птице, које су њихове карактеристике и особине, због чега су угрожене, какав је њихов суживот са људима, на каквим стаништима живе... На основу тога ћемо креирати задатке за играче кроз које ће они сами доћи до решења и кореографских секвенци, наравно, уз моју и помоћ кореграфкиње Милице Лончар. На исти начин ћемо доћи и до сценографских решења, у сарадњи са Нином Путник - објашњава Ена процес и методологију рада. - Волела бих да ступим у контакт са што више композитора новосадске музичке сцене, да видим ко би био заинтересован да у нашу представу уклопи већ постојеће композиције, или можда неке које би креирали наменски за представу. Веома ме занима играње са различитим уметничким дисциплинама, да би се дошло до једног дела. Радовала бих се да све то укомпонујемо тако да представа буде емотивно снажна, јер птице имају снажну симболику.
Ена је мотивисана и тиме што осим плесног образовања и завршеног студија журналистике, уређује портал “Зелене приче” путем којег константно упућује на незамењиви и непроцењиви значај природе. Птице су је одувек посебно привлачиле, а њихов тренутни положај је катастрофалан.
- Свака врста има своју причу, симболику, значење, у свакој култури. Јако велики број птица је угрожен. Велика дропља у Србији има само женке које живе у резервату код Мокрина. Криволов, лоше регултиве, тровање због употребе пестицида, далеководи, губитак станишта... Има много разлога за то, а ја бих да нађемо још више разлога због којих би требали да их сачувамо.
Ена планира да се “Плес угрожених птица” након настанка представе и премијере, настави да игра поготово у мањим срединама, где су људи много више у контакту са природом, где у публици могу да буду и пољопривредници који користе пестициде, или ловци који не знају зашто су птице важне за нормалан и складан живот са природом.
- Видим ову представу као едуктивну, али сваки уметнички садржај има више својих намена. Волела бих и да се млади што више заинтересују за заштиту природе у својим срединама.
Игор Бурић
