Праизведено у Бордоу 1789. према либрету плесача Жана Бершера Дубервала, ово је дело у више од два века свог постојања доживело бројне верзије и преживело мноштво трансформација, као вероватно ниједан други наслов балетског канона.
Ипак, „Враголанка” је због своје предивне, питке музике, као и због чињенице да је балет који се бави обичним људима а не племством, боговима или митолошким бићима, прирасла срцу бројним генерацијама и различитим срединама.
– Балет Српског народног позоришта је у великом успону, али се тренутно ослања на „Лабудово језеро”, „Жизелу”, „Дон Кихота”, „Ромеа и Јулију”... док ће се „Враголанка”, иако је реч о најстаријем делу у класичној балетској литератури, ипак разликовати од тог „гвозденог репертоара”. Међутим, када имаш такав балетски ансамбл, какав је наш, са таквом екипом професионалаца, са капацитетима какви су Ана Ђурић, Андреј Колчерију, Семјуел Бишоп... онда једноставно мораш да на репертоару имаш и представу која ће бити својеврсно освежење, која ће бити мало другачија а опет подједнако озбиљна, снажна, захтевна – каже за „Дневник” директор Балета СНП-а Тони Ранђеловић.
„Враголанка” је, наиме, постала готово парадигматски пример интертекстуалности – кроз историју су мењани и адаптирани и музички текст и кореографски материјал, а кореографи су, настављајући се на претходнике, усавршавали њихове идеје и додавали нове. И премда су романтичне и класичне поставке из 19. и 20. века извођене од Русије и Француске, до Велике Британије и САД, оригинал знале довести до непрепознатљивости, већина верзија ипак покушава да ухвати дух идеализованог села француске провинције 18. века и чисту љубав главних протагониста, те их пренесе у своју средину.
– Радња балета се дешава у поднебљу сличном овдашњем, а у основи је једноставна сентиментална приповест о двоје младих заљубљених сељана, раздвојених класним разликама. Посебан куриозитет је, наравно, чињеница да другу главну женску улогу, маму Симон, игра - мушкарац. Одлика ове „Враголанке” биће и пантомимска изражајност кроз балетски покрет, што је ретко виђено на нашим сценама у скорије време, а биће и других играчких „излета”, попут степа. Када се тим бриљантним кореографским детаљима, које маестрално износе наши солисти, дода прелепа Херолдова музика, уверен сам у то да ћемо добити представу којом постављамо веома високе стандарде у балету на овим просторима – наводи Ранђеловић.
Кореограф и редитељ нове „Враголанке” на сцени СНП-а је Калин Ханциу, гост из Румуније, који већ другу сезону, као балетски педагог, сарађује са Балетом СНП-а. Сценограф је Саша Сенковић, костимографкиња Мирјана Стојановић Маурич, а Оркестром Опере СНП-а дириговаће Александар Којић. У представи учествују солисти и ансамбл Балета, а планиране су три поделе. У првој, премијерној, главну женску улогу, кћерку Лизу, тумачиће Ана Ђурић, њеног љубавног партнера, сиромашног младића Колена, играће Милан Иван, док ће мама Симон бити – Семјуел Бишоп. У алтернацијама за улогу Лизе су Лана Стојановић и Катарина Кљајић, Колена су такође спремили и Андреј Колчерију и Алесандро Бонавита, док ће маму Симон играти Давид Грусо и Андреј Колчерију.
Премијера „Враголанке” заказана је за 23. фебруар на сцени „Јован Ђорђевић”, док је прва реприза на репертоару три дана касније, 26. фебруара. Тиме се, по Ранђеловићевим речима, уз потпуно обновљену “Даму с камелијама”, завршава прича о новим насловима за ову сезону, али ће одмах почети припреме за следећу, када ће бити обележено 70 година Балета СНП-а, и за тај јубилеј се планира “Охридска легенда”. Последњи пут је легендарни балет Стевана Христића постављен у Српском народном позоришту пре скоро четири деценије, тачније 30. марта 1981, у кореографији и режији Вере Костић. А после “Охридске легенде” новосадска публика би била у прилици да поново ужива у још једном великом делу оперске литературе, “Копелији” Леа Делиба, у кореографији чувеног Ђуле Харангозоа, који је својевремено на сцени СНП-а потписао и “Дон Кихота”.
У години када Нови Сад буде Европска престоница културе, 2021, план је да репертоар Балета Српског народног позоришта буде обогаћен савременом поставком “Ане Карењине” на музику Петра Илича Чајковског, као и још једним великим дечјим балетом. Реч је о “Снежани и седам патуљака” Тибора Кочака, који је већ годинама хит у позоришту Еркел у Будимпешти, а недавно је са огромним успехом гостовао и на сцени Бољшој театра у продукцији Естонске националне опере.
М. Стајић
