Повод за ову изложбу, коју ће отворити редитељка Емилија Мрдаковић, директорка Позоришта младих, је 85 година постојања овог театра. Позориште младих то име носи од 1968, али, како напомиње ауторка изложбе Љиљана Динић, основано је, претпоставља се, 1932, док је прва премијера одржана 12. фебруара 1933.
„Тридесетих година двадесетог века, једна од важнијих активности Соколског покрета је развијање интересовања за луткарску уметност и то у оквиру просветног рада. На Први савезни течај, одржан у Љубљани јула 1932. године, делегирани су талентовани појединци који су по повратку, у својим жупама, оснивали луткарске секције. На списку полазника течаја налази се и име Лазара Драгића из Новог Сада, будућег прочелника Позоришта лутака Соколског друштва Нови Сад“, подсећа Љиљана Динић.
Прва представа овог позоришта “Краљевић из подземља” приказана је у дворани Соколског дома (који се налазио у згради Матице српске).По нацрту архитекте Ђорђа Табаковића, 1936. изграђен је Соколски дом, назван Народни спомен - дом Краља Александра И Ујединитеља, у коме је луткарско позориште добило наменску сцену. До данас, с кратком паузом током Другог светког рата, на овој сцени се изводе луткарске представе.
„Иако су у неким местима луткарска позоришта постојала и раније, она се нису одржала, те новосадску сцену сматрамо најстаријим активним луткарским позориштем у Србији“, истиче Љиљана Динић.
Име Позориште младих овој сцени је додељено 1968, а претходила су јој, након соколског периода и Другог светског рата, како наводи Љиљана Динић, и следећа имена: Градско позориште лутака, Војвођанско позориште лутака и само Позориште лутака Нови Сад. Током његовог трајања, мењана је репертоарска политика, под утицајем друштвених и идеолошких кретања.
„Предратне соколске дрвене марионете наставиле су да играју до шездесетих година, када их смењују гињол, јавајка и живи глумац“, наглашава Љиљана Динић.“Представе су биле намењене деци и тек понеко остварење одраслима. Од 1991. године функционише и драмска, вечерња сцена. Данас, позориште негује луткарску и драмску сцену, а репертоаром и разноликошћу типова лутака успешно прати дешавања на светским луткарским сценама.“
Н. Пејчић
