Под геслом “Глумци су се вратили, публико!”, овај фестивал ће до 29. априла понудити публици седам драмских и пет представа за децу, у избору селектора Горана Ибрајтера.
У драмској конкуренцији публика ће наредних дана гледати представе “Евгеније Оњегин” новосадског Позоришта младих, “Зрењанин” НП “Тоша Јовановић”, “Маестро” НП Сомбор, “Мала мађарска порнографија” Новосадског позоришта/ Ујвидеки синхаз, “Август у округу Осејy” Драме на српском језику суботичког Народног позоришта / Казалишта / Непсинхаз, и “Смрт човека на Балкану” НП Кикинда. Вечерас, на отварању Фестивала, ансамбл Српског народног позоришта извешће прву од седам драмских представа овогодишњег Фестивала - “Аника и њена времена”, инспирисану приповеткама Иве Андрића, у којој лик Анђе тумачи Биљана Кескеновић, првакиња сомборског Народног позоришта.
За лик Анђе би се могло рећи да је предодређен, препознатљив у нашој литератури и позоришту, али критичари су рекли да сте му ви приступили слојевито. Како сте ви замислили Анђу, тражећи начине како да је тумачите?
- Ако бисмо повукли паралелу са данашњим временом, Анђа би била политичар модерног доба. Њена најизраженија особина и уједно вештина коју је довела до савршенства је самоконтрола. Без сувишних речи и гестова. Све што не служи датом циљу у ситуацији, сувишни је луксуз. Али зато, оно што изговори и уради, има велику тежину, довршено је, изведено до краја и тачно.
Аника и Анђа, поред свих супротстављености, ипак имају заједничку црту, јер су снажне у својој опредељености да узму ствари у своје руке и чине оно што сматрају да је једино исправно по њима. Да ли је одмеравање снага у основи њиховог ривалства?
- Основни сукоб комада почива на ривалству две жене Анике и Анђе. Аника -млада, лепа, храбра и слободна. Противник достојан поштовања. Опасност да се уруши успостављени поредак реална је и стварна. У таквој борби Протиница се бори свим расположивим средствима.
Шта Анђу највише потиче на деловање, можда очување породице, традиционалност и опасност да ће се срушити свет који почива највише на њој?
- Њена највећа љубав и уједно слабост је њен син. Најзначајнији циљ је његова срећа. Сматрајући да је сујета највећи непријатељ сваког паметног потеза, она се аналитично и дисциплиновано упушта у борбу за успостављање традиционалног реда ствари.
Сукоб старог и новог, младости и старости која јој не одолева, то би чини се могао бити и данас препознатљив оквир у којем се породични односи мењају, сукобљавају, распадају?
- У друштву у коме живимо, одсуству сваког критеријума, правих вредности и моралних начела, друштву у којем се промовишу кич, шунд и неукус, породични односи су поремећени. Ново доба доноси нова правила. Млади људи немају узоре. Оно што је ново, не мора нужно бити и добро.
Колико за глумца значи промена позоришне средине и сусрет са другим ансамблом? Шта мења у његовом приступу улози, учешћу у представи? Да ли се фестивалска извођења представа разликују од „обичних“ ?
- На скученом културном простору на којем делујемо, драгоцена је промена позоришне средине.То обогаћује и доноси нова искуства. Нажалост, све су ређе прилике за то. Мањак финансијских средстава за позоришта, лоша репертоарска политика довела су нас до затварања унутар наших малих културних средина. Фестивали су ретка прилика да се на једном месту стекне увид у оно што позоришта данас раде. Имала сам срећу да радим са дивним, талентованим и посвећеним уметницима на овом пројекту.
Фестивалска извођења представе се утолико разликују што је код свих нас учесника и глумаца, и људи иза сцене, појачано присуство одговорности да све протекне најбоље могуће. Да оправдамо наше учешће на фестивалу и пружимо публици квалитетно извођење.
Н. Пејчић
