Паклена поморанџа добила своју децу у Позоришту младих

„Деца ’Паклене поморанџе’“ најављено је као ново дело, представа у Позоришту младих, у Новом Саду, чија ће премијера бити у недељу, 27. фебруара.
д
Фото: Позориште младих

Кокан Младеновић као редитељ и Нина Плавањац као драматург, били су инспирисали култним романом Ентонија Барџиса, прослављеним филмом Стенлија Кјубрика, а у стварању ауторског рада им је помогао и процес рада са глумцима, којих у представи Позоришта младих има десет: Дарко Радојевић, Милош Мацура, Александар Милковић, Алекса Илић, Аница Петровић, Данило Миловановић, Кристина Савков, Ненад Ј. Поповић, Николина Вујевић, Стефан Остојић. Многи од њих су први пут на сцени Позоришта младих, а многи уопште, на професионалној сцени, после академије, открио је управник Позоришта младих Михајло Несторовић.

– За нас је ово наставак правца да радимо на репертоару који се тиче младих, њихове проблематике – рекао је Несторовић.

За Кокана Младеновића „Паклена поморанџа“ је генијална књига која је предвидела будућност, то јест данашњицу, у виду дистопије, препуне насиља. Младеновић је као откриће навео глумце са којима је радио, као и Нину Плавањац, која је помогла да састави текст представе.

– Како је могуће да патологија постане прихватљива? – упитао се редитељ у име представе. – За разлику од изворника, ми смо представили бес данашњих младих људи, са мамама и татама малих плата, школама које су престале да васпитавају децу, а све је веће питање и како их образују... Питали смо се какав систем вредности имају и зашто би данас радикалним насиљем узимали оно што им треба. Све то је у корелацији са „Пакленом поморанџом“ и зато смо представу назвали „Деца ’Паклене поморанџе’“.

Нина Плавањац је рад на представи означила као невероватно значајан за њу. Све је почело импровизацијама и разговорима на тему односа према агресији и жртвама насиља, а банда која у роману броји четири члана порасла је на десет, што је њихов коементар данашњег ширења зла као реакцију на насиље уз које се одраста.

– Као писцу ми је било најзанимљивије изградити њихов свет у језику – рекла је Нина Плавањац. – За мене је кључна разлика између оригинала и нашег дела то што је анархија коју су представљали сада привидна анархија, односно добро разрађени систем насиља.

Алекс као главни јунак дела, или анти-јунак, како вам драго, у представи Позоришта младих има три глумца. Дарко Радојевић који га игра у првом делу, предочио је да му је најтежи био унутрашњи рад на лику који је изразито насилан, што он нема у себи. Изазовно му је било одиграти га, а да нема лажи, да заведе публику како је насиље прави одговор на околности у којима живимо.

- Сада све више видим око себе оно о чему причамо и од тога ми се диже коса на глави – каже Радојевић.

Милош Мацура, који Алекса игра у другом делу представе, систем је навео као кључну реч, јер насиље се често посматра као изолован инцидент, а ми заправо живимо у систему које га негује, промовише и награђује.


Порука из представе

– Они су наша заборављена деца. Коју смо ми заборавили. Зато су сада ту – због свега што смо им обећали да ће бити, а није се догодило. Ти анђели са крилима дубоко умоченим у катран дошли су да наплате екстра камату за сјебано детињство. Сада с правом питају: колико још ратова треба да изгубе они који су их изгубили да би схватили да су бивши?!! – порука је из представе.


- У роману Алекс на крају одрасте, а код нас постане део тог друштвеног система – открио је Мацура.

Глумац Александар Милковић се бојао одлуке да Алекса играју њих тројица, јер је мислио да ће публика пожелети да на крају види истог оног са почетка. Међутим, због времена и свега што је прошао, Алекс ће на крају имати дужу косу, бркове и браду, нашалио се.

- У представи се затвара један круг насиља, а рађа се ново, боље и јаче – рекао је Милковић, уплашен и за то какво ће бити постигнуће представе, у смислу друштвене пожељности насиља.

Сценографкиња представе је Марија Калабић, костимографкиња Марина Сремац, музику је компоновао Марко Грубић, дизајнер тона је Филип Готовац, дизајнер светла Ратко Јерковић, а на сценском говору је радио Саша Латиновић. Дизајн плаката и програмске књижице на којима Алекс подсећа и на последњег филмског Џокера, креирао је Дејан Подлипец.

И. Бурић

 

EUR/RSD 117.4618
Најновије вести