Идеју за то Радоје Чупић има већ дуже време, али су се сада стекле околности да је коначно и реализује. Није, дакле, случајно, што Чупић, после “Џандрљивог мужа”, други пут режира у СНП -у још једну представу по Стеријином комаду. Заправо је цео пројекат око “Родољубаца” почео када је Чупић требало да упише мастер из режије прошле године, али глумачке обавезе су га спречиле у томе, али не и договор да ову представу режира у СНП -у. - То је идеја коју ја у глави носим већ доста дуго, али до сада, па, морам да будем искрен, нисам је ни превише нудио.
Са неколико директора сам разговарао о томе, и они су ме доста чудно гледали, после моје кратке експликације, јер ја желим да радим ово као оперету. Музика ће бити она коју сви знамо, а то су наше тамбурашке песме, али неће их изводити тамбураши, него ће бити оркестриране, као у другим оперетама. Мени је посебно симпатично што су све те песме, које ми знамо и певамо, у ствари мађарске, у које смо ми унели наше речи, тако да то добија још један, бар по мени, иронијски дискурс у односу на целу причу о родољупцима, Мађарима, и мађаронима - каже за наш лист редитељ ове представе Радоје Чупић.
Речи песама које ћемо чути у оперети су у ствари монолози и дијалози из самог комада, па ће тако Лепршић свој монолог о настанку славјанског и повратку Душановог царства певати на музику песме “Због твоје сукње плаве”, помиње Чупић и додаје да би волео да музички лајт мотив ове оперете буде чувена песма из серије “Салаш у Малом Риту”, али то још није сигурно, због ауторских права.
- Некако се потрефило, схватио сам кад сам мало проучавао оперету, да она јесте настала управо када и “Родољупци”, у Паризу, не у Бечу, и била је јако сатирична у односу на тадашњу власт. Била је и јако ласцивна и безобразна. Њу је јако волео и подржавао обичан, грађански слој. Онда је прешла у Беч, где је прихватила висока средња класа и постала је оно што ми сад знамо и што се зове оперета. Због тог поклапања, биће и тај начин на који ми желимо да се поиграмо са оперетом, ипак онај из времена настанка оперете у Паризу - каже Чупић.
Све је теже радити Стерију, јер је стварност превазишла ефекат те сатире, те је потребно наћи неки нови израз, који чини се Чупић налази у оперети, али не жели да је модернизује и све пренесе у данашње време, јер је то, по њему, бесмислено и нема потребе за тим.
- Друго, ствари се догађају у неком одређеном, за Европу кључном моменту те велике револуције 1848. и мислим да треба да остане на томе. Направићу мали помак, мале измене, на почетку последњег чина, када сви побегну у Београд и када Жутилов и његова жена разговарају о удаји ћерке. Уместо те сцене, ја уносим сцену из “Сумњивог лица”, у којој разговарају Анђа и Јеротије о доласку тог сумњивог лица. Комад се завршава ружно, тако што сви нападају и вређају Гавриловића, и ту дописујем последњу сцену из Ковачевићевих “Маратонаца...”, где ће Лепршић, као Мирко, да преузме и оснује нову фирму која ће успешно сахранити цео свет, и више нико неће морати да иде у иностранство да ради, и биће посла за све - објашњава Чупић.
Уосталом, и Нушић и Душан Ковачевић су ослоњени на Стеријино дело, додаје Чупић, сматрајући да је стога слободно и да се импутира одређена сцена, а да то буде природно у самом делу, и да на тај начин доноси неку савременост. Иако је ово оперета, за Чупића је ипак основна драмска радња, и ликови који носе овај комад. Биће и ту мало интервенција, па ће, рецимо, Гавриловић, који је пречист, предобар и препоштен, како подсећа Чупић, добити и неке “људскије” карактеристике.
- Надам се да ће све то бити занимљиво, али ја желим да то буде комедија, не желим икога да плашим тиме, јер нема потребе. Плашимо се сваки дан. Мислим да кроз тај хумор и добру карактеризацију и односе, можемо да добијемо сасвим оно што нама треба, јер је та иронија сада у овом тренутку најбољи пут до гледаоца - напомиње Чупић.
У овој верзији “Родољубаца”, који се, иначе, догађају на вашару, учествују: Милан Ковачевић (Жутилов), Гордана Каменаровић (Нанчика), Даница Грубачки (Милчика), Александар Гајин (Шербулић), Милован Филиповић (Смрдић), Јована Балашевић (Зеленићка) и гости Марко Марковић из Сомбора (Гавриловић) и Иван Ђурић из Позоришта младих (Лепршић). Сценограф је Жељко Пишкорић, костимографкиња Марина Сремац, кореографкиња Иста Степанов, а композитор је Светозар Саша Ковачевић.
Н. Пејчић
