Почиње Међународни театарски фестивал језичких мањина „Синерџи”

Концертом групе „Кал“, познатог ромског бенда из Србије, у понедељак у 19 часова у Новосадском позоришту / Ујвидеки синхаз биће отворен 3. Међународни театарски фестивал језичких мањина, под називом „Синерџи“.
novosadsko pozoriste
Фото: Дневник (Филип Бакић)

Непосредно пре овог концерта, биће отворена изложба „Позориште у фотографској уметности“, у организацији Стеријиног позорја. Иницијатор „Синерџија“ је управо Новосадско позориште, где се и одржава овај театарски фестивал јединственог концепта у свету, који ће ове године окупити позоришта мањинских заједница из седам земаља, од Словеније до Ирана.

- Стигли смо до нашег трећег међународног сусрета искреног пријатељства, професионалног и људског поштења, безграничног опредељења према нашој струци и нашој публици. Време у којем живимо и стварамо јесте раздобље дехуманизације, људског отуђења и недостатка дубоке привржености свом позиву које не мимоилази ни нас театарске ствараоце. Већином. Али ми смо мањина! Не мањина само по језичкој или етничкој припадности, већ смо мањина по привржености нашем позиву, мањина смо што не пристајемо на помодарске трендове наших окружења, мањина смо што се поред глобализованих проблема бавимо и унутрашњим светом појединачног људског бића, светом човека. Говоримо својим језиком са пуним убеђењем да је тај језик - био руски, немачки, турски, српски, мађарски, словеначки, јидиш - разумљив, и допире до срца и оних који ове језике не говоре. У данима који су пред нама, на сцени Новосадског позоришта ће се из Болцана, Берлина, Будимпеште, Таргу Муреша, Табриза, Птуја, Загреба и дакако Новог Сада, говорити језиком љубави и разумевања. Љубав и разумевање, сличност у разликама. На први поглед не велики циљеви, а у ствари највише што се овог тренутка пружити може - наводи у поздравном слову управник Новосадског позоришта Валентин Венцел, који најављује и оснивачку скупштину асоцијације мањинских театара током трајања фестивала.

Почев од сутра, па до краја фестивала 28. новембра, биће изведено десет представа: „Пандорина кутија“, редитељи Моника Добровланска, Немет Акош и Лорент Вахер, Мултикултурал сити ‒ Компане ду Бредин, Берлин (19. новембар); „Компензација“, документарна представа, режија Моника Добровланска, Мултикултурал сити, Берлин (20. новембар); „Погледај ме“, ауторски пројекат Романа Николића, „Артерариј“, Загреб, Хрватска, у сарадњи са С. Бобарићем и С. С. Мусићем (21. новембар), „Махмуд“ Петера Селигмана, Елзебет Нилсен, Бо Ларсен, редитељ Петер Српчић, Местно Гледалишче Птуј ‒ Мини Театар Љубљана, Словенија (22. новембар); „Пијанци“ Ивана Вирипајева, режија Раду Африм, Мађарско национално позориште, Таргу Муреш, Румунија (23. новембар); „Аутобиоргафија“, по мотивима дела Бранислава Нушића, у адаптацији Милана Руса, режија Јанош Деги, Српско позориште у Мађарској,( 24. новембар), „Бонес опера“ аутор и редитељ Јакоб Садиг Џамали, Градско позориште, Табриз, Иран (25. новембар); „Ана Карењина“ Лава Толстоја, режија Дејан Пројковски, Новосадско позориште/Ујвидеки синхаз (26. новембар); „Мала црна риба“ Самада Беранyија, редитељ Јакоб Садиг Yамали, Градско позориште, Табриз, Иран (27. новембар); „Предео са аргонаутима“ Хајнера Милера, режија Рајнхард Ауер, Фрејс театар Бозен, Болцано, Италија (28. новембар). Све представе имају обезбеђен превод на српском језику.   

Н. Пејчић

EUR/RSD 117.5124
Најновије вести