Ова уметница импресивне позоришне и филмске каријере, која обухвата и холивудску продукцију и сарадњу са светски познатим глумцима и редитељима, није играла у поменутој представи, али ју је гледала из публике и била подршка својим колегама на сцени. На фестивалу “Синерџи” је била учесник јуче одржаног симпозијума на тему “Улога и значај и значај језика у процесу индивидуалне и колективне самоидентификације“.
У паузи између излагања на овом симпозијуму у Галерији Матице српске, Маја Моргенштерн је била на располагању знатижељи новинара. “Желела бих да кажем колико сам захвална и која нам је част била што смо позвани да отворимо фестивал “Синерџи”. Било је то веома интензивно и импресивно искуство, моменат у којем смо се окупили и уложили заједнички напор. Нас је било преко четрдесет, скоро педесет учесника, глумаца који су уложили напор да се наш јеврејски театар представи овде, пред вашом публиком”, започела је овим утисцима маја Моргенштерн разговор са новинарима.
Врло је важно оно што су учесници открили на симпозијуму, кроз сусрете са људима из разних театара, који долазе из различитих крајева света, а то је, по речим Маје Моргенштерн, да упркос социјалним, политичким, географским границама, и другим разликама које сада постоје, пошто конфигурација света данас постоји оваква, а некад је била другачија, јако је важно што имају прилику да изражавају на сопственом језику своја осећања, и своју уметност, што је заправо и циљ овог фестивала. То је веома тежак циљ, али је истовремено и храбар, сматра Маја Моргенштерн, изражавајући наду да ће фестивал наставити у овом правцу, без обзира на било какве потешкоће, на које наиђе.
“Овај фестивал је добра прилика за све нас да се преиспитамо и приватно и јавно, да прочепркамо по себи, ко су наши хероји, а ко су наши непријатељи данас, ко су наши хероји и непријатељи били јуче, и шта очекујемо у том смислу у будућности, и да изнађемо начине да се бавимо уметношћу позоришта које није апстрактна, него је веома лична. Она пружа слику осећања, менталитета, концепта, и то представља једну малу револуцију у себи сваког од нас. Без обзира којом темом се бавимо, ово су нам заправо неке личне опције, друштвене и политичке. То су ствари које нас просто чине да сарађујемо, заједно стварамо, а у основи тога су хуманост, нада и поверење у уметност и комуникацију у уметности”, рекла је Маја Моргенштерн.
Будући да је Државно јеверејско позориште театар мањинске заједнице, које мора да води рачуна и о национаној култури, питали смо Мају Моргенштерн како се у таквим околностима креира репертоар.
“Волела бих, и надам се да је тако, да имамо глобални поглед на ствари, да, када говоримо о опстанку, с једне стране чувамо богатство наше традиције и да је негујемо у театру на јидиш језику, али се трудимо, с друге стране, да будемо повезани с модерним театром, његовим оруђем и начинима. Такође смо заинтересовани за питања која поставља друштвени театар. Важно је рећи и да се посебно трудимо да охрабримо, и дамо прилику младим драматурзима, глумцима, да нађу начин да се изразе, и да стварају заиста нови театар. За мене традиционални театар на јидиш језику значи и подразумева певање, плес, глуму, и пантомиму, с једном посебном, рекла бих горком врстом хумора”, навела је Маја Моргенштерн.
У филму “Страдање Христово” редитеља Мела Гибсона, Маја Моргенштерн глуми Марију, и подсећа да он није сниман у Холивуду, него у Европи, Италији
“Али друга продукција, из 1996, коју смо снимали са Харвијем Кајтелом, такође холивудским глумцем, “Ulysses’ Gaze” (Уликсов поглед) Теа Ангелопулоса, снимана је на локацијама у Вуковару, Мостару, а били смо и у Београду”, каже Маја Моргенштерн.На питање да ли више воли театар или филмску уметност, Маја Моргенштерн одговара да воли и једно и друго, што је, каже, можда очекивани одговор, али јесте тако, јер напомиње да у основи имају заједничке корене.
„Култтура” са „Синерџи” фестивалским специјалом
У оквиру фестивала мањинских позоришта “Синерџи” у Новом Саду промовисан је нови број часописа “Култтура”, који издаје Фондација „Нови Сад 2021 - Европска престоница културе”. Нови број “Култтуре” садржи и специјал који је посвећен управо фестивалу “Синерџи”. Но, по речима Наташе Гвозденовић, уреднице часописа, у фокусу су и Битеф, “Танцплац”, као и други културни догађаји, као што су “Пиано сити” или Лубардина изложба у Спомен збирци Павла Бељанског.
И. Б.
“Глумити лик, причати причу о конфликту и разрешењу конфликта, нису толико различите уметности. Наравно да су другачије форме, начини и модалитети глумачког изражавања на филму и у театру, али постоје и различити начини играња у самом позоришту. И ту имате другачије стилове, у “комедији дел’ арте”, минималистичком театру... У суштини се и у једном и у другом случају ради о томе да треба да удахнете живот лику који глумите, тако да буде уверљив и да публика поверује у вашу причу”, објашњава Маја Моргенштерн.
Она је открила и да би волела више да зна о овдашњој кинематографији.
“Наравно, сви знају ко је Емир Кустурица, сећам се и када је у Кану добио “Златну пламу”, која је тада измакла Ангелопулосу. Али, волела бих да генерално знам више и о вашем филму, као и о вашем позоришту. Имамо колегиницу у нашој трупи Евгенију Бренду, која је из Србије. Гледамо да стварамо што више контаката, сарадње, и да учимо једни о другима. Желела бих да поменем и један пројекат који се зове “Емпајер”, и у оквиру њега представу која је постављена у театру у Берлину, у којој играју четири глумице. У овом трећем делу те трилогије играју Гркиња, две Сиријке и ја, и оно по чему је занимљив овај пројекат јесте то да сви говоримо на свом матерњем језику. Једна Сиријка говори на курдском, друга на арапском језику, ја на румунском, а грчка глумица на грчком језику. Свака прича своју причу, са свим лепим и лошим стварима које су нам се десиле у животу, у једној својеврсној размени културе и језика.”
Н. Пејчић
