Премијера представе „О Гилгамешу“ у Градском позоришту у Чачку

НОВИ САД/ЧАЧАК: Први сусрет са „Епом о Гилгамешу“ је гимназијски. Од тада памтим необично име Енкиду, информацију да је то најстарији књижевни запис цивилизације и слику како неки човек јако, јако дуго хода пашњаком, описао је своје искуство глумац  Српског народном позоршта Душан Вукашиновић, поводом вечерашње премијере представе „О Гилгамешу“ Тијане Грумић, у режији Југа Ђорђевића, у Градском позоришту у Чачку.
d
Фото: Glumac Dušan Vukašinović

Ово позориште основано 2019. већ првом представом, „Триптих о радницима“, привукло је приличну пажњу стручне јавности и публике. „О Гилгамешу“ је трећа премијера по реду и, као у првој, поново је реч о сарадњи Тијане Грумић и Југа Ђорђевића који су, судећи по низу заједничких представа, недавно и у Народном позоришту Сомбор („Трамвај звани жеља“), успоставили близак драматуршко-редитељски однос.

Директор Градског позоришта Чачак Братислав Јанковић премијеру је најавио као најкомплетнији пројекат у продукцијском смислу до сада. Као део ауторског тима, ангажовани су били костимографкиња Вера Дамјановић, сценографкиња Андреја Рондовић, а у представи још играју: Невена Кочовић, Ивана Терзић, Милица Филић, Димитрије Аранђеловић...

- Када ми је Тијана Грумић, прелиставајући лектиру, предложила „Еп о Гилгамешу“, мој позоришни организам је позитивно одреаговао – навео је редитељ Југ Ђорђевић. – После ангажованог текста „Триптих о радницима“, размишљали смо о делима светске књижевности која кореспондирају са данашњицом, јер смо желели да Градско позориште Чачак публици почне да нуди разноврсније представе, не само камерног типа. Велика је одговорност била отворити једно ново позориште са релевантном представом и сада наставити, са покушајем унапређења репертоара. Занимао нас је и однос религије и постојања, како се та „прва прича“ може испричати савременим језиком и позоришним алатима.

За Тијану Грумић, која је драматизовала мотиве чувеног епа, о духовном путовању тиранина из Урука, поред тема о богом даним људима, најважније је било питање структуре, јер су сви каснији обрасци писања произашли из те приче.

- Повратак „Епу о Гилгамешу“ потврдио је да се ми и данас поистовећујемо са емоцијама и причама тих људи – рекла је Тијана Грумић.

Глумици Ивани Терзић тренутак у којем је настајала представа – пандемијске околности – назвала је срећом у несрећи, јер су се бавили катастрофама, страхом, са додатним узбуђењем. А првобитно је мислила да је „Еп о Гилгамешу“ прича о пријатељству, јер је тако запамтила лекције из школе.

За остатак глумачког ансамбла, „Еп о Гилгамешу“ и поред институције школске лектире, била је прилична непознаница. То би се могло рећи и за оне који ће не само вечерас гледати представу у Градском позоришту Чачак, јер драмских упризорења овог дела баш и нема много у историји позоришта. Има једно оперско, и то веома битно – „Гилгамеш“ Рудолфа Бручија, према либрету Арсенија Арсе Милошевића, из 1986. у Српском народном позоришту. Оцењена је најквалитетнијом и најмонументалнијом опером наших простора.

И. Бурић

EUR/RSD 117.1205
Најновије вести