По речима управника Српског народног позоришта др Зорана Ђерића, иако је за рад СНП-а покрајинским буyетом ове године опредељено мање пара него лане, кућа је у 2018. ушло веома амбициозно када су у питању репертоар и нове представе
– У јануару смо имали две премијере, у марту ће их бити три... – навео је за „Дневник“ др Ђерић. - Пред Драмом је, рецимо, истински подухват, јер је у плану укупно 15 нових наслова. Наравно, доста ће зависити од могућности затварања финансијских конструкција, с обзиром на то да су неки од ових пројеката копродукције, а будућност појединих представа зависи и од резултата конкурса на републичком и градском нивоу. У зависности од тога колико буде новца, реализоваће се оно што је приоритет, а остали пројекти ће се уклапати према могућностима и финансијским, али и просторним, техничким...
Након „Лаже и паралаже“ Јована Стерије Поповића, „Правог запада“ Сема Шепарда и „Илустроване енциклопедије нестајања“ Божидара Кнежевића, које је публика већ видела, у предвиђеном репертоарском „ростеру“ налазе се и „Стаклена менажерија“ Тенесија Вилијамса у режији Милоша Јагодића, Стеријини „Родољупци“, које увелико спрема Радоје Чупић и премијерно би требало да изађу почетком априла, те нови ауторски пројекат Мие Кнежевић „Пут око света“. Александар Поповски би такође поново требало да се врати на сцену СНП-а, и то „Доплером“ Ерленда Луа, којим би, на папиру, требало и да се заврши актуелна сезона.
На почетку следеће очекују се „Вештице из Салема“ Артура Милера, које ће у СНП-у поставити Никита Миливојевић, затим „Антигона 1918“ по Софоклу у режији Милана Нешковића, који би такође требало да потпише и „Нечисту крв“ Боре Станковића, планирану копродукцију са Народним позориштем из Београда. Бард српске књижевности Милован Витезовић требало би да ускоро заврши комад о присаједињењу Војводине Србији, који би био изведен у новембру у склопу обележавања стогодишњице тог чина, а очекује се такође и нови текст Миодрага Караyића.
– Након премијера „Билборда” Мајкла Вукадиновића и „Илустроване енциклопедије нестајања” Божидара Кнежевића, на Камерној сцени ћемо радити и комад „Моћни ренyери не плачу” Тијане Грумић у режији Тијане Васић. Реч је о копродукцији са Стеријиним позорјем, као и у случају „Енциклопедије”, уговори су већ потписани и само је питање да ли ћемо успети да премијера буде у мају, како је првобитно планирано. За јесен смо, пак, на овој сцени предвидели још ауторски пројекат Предрага Штрпца „Егзодус”, затим „Карневал драгоцених жеља” Јарославе Паулинович у режији Наташе Радуловић, као и „Смрдљиву бајку”, коју би по властитој филмској причи радио Мирослав Момчиловић, с тим да би у овом пројекту копродуцент био КИЦ Футог..
На списку жеља, који би до краја године могао бити преточен и у још неку премијеру, налази се пројекат Ане Ђорђевић „Земља српска“, инспирисан поезијом Владислава Петковића Диса, затим представа (за сада без доброг наслова) Игора Вука Торбице коју би као копродуценти реализовали СНП и Народно позориште Сомбор, те „Миленијум у Београду“ Владимира Пиштала, у драматизацији Ненада Шапоње. Такође, уколико и та драматизација буде спремна, у другој половини 2018. би се радило и једно дело новосадског прозног писца Фрање Петриновића.
– Када је у питању опера, уз праизведбу „Попа Ћире и попа Спире“ академика Дејана Деспића, заказану за 28. март, планирамо још премијеру Росинијеве „Пепељуге“, која ће можда бити реализована и у копродукцији са Народним позориштем, те за јесен концертну поставку Гуноовог „Фауста“, а све то уз неколико обнова, међу којима и Готовчевог „Еру с онога свијета“, и то већ у мају.
Лепа вест и за све поклонике „Рок опере“: овај гала концерт који је у споју различитих музичких жанрова – рока, yеза и опере, удружио потенцијале Новосадског биг бенда и Хора и Оркестра Опере СНП-а под управом Федора Вртачника, наставиће свој репертоарски живот сигурно до краја ове сезоне.
– У балету, уз „Пинокија“ Нодара Чанде у кореографији Драгана Јеринкића, вратићемо на сцену Вердијеву „Даму с камелијама“, за који кореографију и режију потписује Крунослав Симић. У септембру или октобру премијерно ће бити изведена Херолдова „Враголанка“, најстарији познати балет у читавој балетској литератури који се још увек изводи, а који ће на сцену поставити румунски кореограф Калин Ханчиу.
М. Стајић
