У њега је на првом месту укључен текст Албине Подградске, режија Анђелке Николић, али и низ других, незаобилазних фактора, као што је сарадња Драме на српском и Драме на мађарском Народног позоришта Суботица, корподукција са Сеоским културним центром Марковац и подршка Владе Швајцарске, односно Фонда “Хартефакт”, у оквиру пројекта “Култура за демократију”.
“Сирота Милева из Босне у нашој цивилизацији године 1878.” је прво сачувано дело на српском језику које је написала драмска списатељица. Албина Подградска пореклом је Словакиња рођена у Пешти, школована у Новом Саду и Сомбору, а у свом првом и једином делу писала је о женама из Босне. Умрла је у 21. години. Прича о сиротој Милеви и данас поставља актуелна морална и етичка питања.
- У њеној драми ликови говоре и мађараски, словачки, пољски, ромски и немачки, али се радња одвија пре свега на српском језику, у српској средини. Главне хероине, пак, нису Војвођанке, већ босанске Српкиње - мајка и њена ћерка - које овде траже уточиште након бекства из рата. Изгубиле су своје најмилије у рату, некада су биле богате, али су осиромашиле. Оне беже у Монархију, која за њих представља земљу будућности и наду. Надале су се подршци и безбедном месту за живот, али уместо тога суочене су са суровошћу, преварама и непоштењем - наводи се у опису дела написаног у прози, протканог песмама у епском духу, са идејом моралног идеализма, богатог емоцијама.
Редитељка Анђелка Николић која у последње време веома често ради са остацима драмске баштине као што су неизвођени текстови Стерије и Јоакима Вујића, сада се ухватила у коштац са још опскурнијим текстом, поново радећи са позоришним професионалцима и аматерима. У речи редитељке се определила да истакне осећај наде за цивилизацију, јер у процесу који је подразумевао старосно, етнички, конфесионално, језички разнородну групу људи од 41 учесника, испољено огромно стрпљење, воља за заједнички рад, а није изговорена ниједна ружна реч.
- Ову представу имала сам част да обликујем са групом изванредних људи - мушкараца и жена, Суботичана и оних који долазе из других градова, деце и одраслих, професионалаца и оних који се позориштем баве из радозналости и љубави, Мађара, Срба, Рома, Словака, православаца, муслимана, католика и атеиста... Процес који ћу памтити - речи су Анђелке Николић.
И. Б.
