Ускоро у СНП-у премијера представе „Код вечите славине“

Драма Српског народног позоришта најављује у овом месецу премијерно извођење представе „Код вечите славине“, рађене по познатој драми Момчила Настасијевића, која говори о “фаталности, проклетству и наслеђивању грехова, о безграничности љубави, патњи и покајању“. Премијера не најављена за 21. фебруар, на сцени „Пера Добриновић“.
srpsko narodno pozoriste dnevnik
Фото: Дневник (Б. Лучић)

- Ова драма говори о прародитељском греху и последицама њихових поступака на генерације које нису учествовале у злоделима. Овакав след догађања заступа идеју да прошлост детерминише будућност, односно да садашње генерације трпе последице поступака својих предака. Међутим, постоји још једно, можда и важније питање од те библијске тврдње о пра-греховима. Дакле, није питање да ли су наши преци чинили зло због кога ми испаштамо него да ли се то зло данас прећуткује? Става сам да је читава моја генерација одрастала не само на лажима о историји, него на селектованим и прећутаним информацијама, а да прича о културном и националном идентитету једног народа не може да почива на површним информацијама, јер баш тада долази до девијантних и екстремних понашања. Зато ова прича иде уназад, јер не можемо да разумемо садашњост ако не сагледамо прошлост - објашњава редитељка Соња Петровић.

Како наводе у СНП-у, прича почиње помирењем на месту злочина, надомак крчме „Код вечите славине“, да би потом „публику константно враћала уназад, причајући приче ликова које, за разлику од већине драмских дела, не представљају само једну особу или само један карактер. Уз обиље магијских елемената, традиционалних обреда и ритуала, читава драма дешава се на најметафоричнијем простору на Балкану – у кафани. Време у драми не тече линеарно, прелива се из периода у период и то кроз изразиту симболику. Управо та Настасијевићева неухватљивост, један је од разлога због ког је ово дело толико изазовно, али уједно и привлачно за публику“.

- Драма „Код вечите славине“ може да се окарактерише као драмска бајка, легенда или хроника о родоскрвнућу и завађеним породицама Сирчана и Подољаца. У представи се служимо нематеријалним културним наслеђем Србије и Балкана, па се тако може опазити доста фолклора, како у симболима тако и у музици. Веома је мистична, понекад застрашујућа, а у ствари само жељна љубави, са циљем да прекине модел страдања и насиља - додаје редитељка.

У представи играју: Соња Исаиловић, Милош Лазић, Стефан Старчевић, Бојана Милановић, Ненад Пећинар, Димитрије Аранђеловић, Нина Рукавина, Вукашин Ранђеловић, Стефан Вукић, Алиса Лацко, Миа Симоновић.

Музичари су Стефан Сетхалер, Данијел Сетхалер, Филип Грубач, Игор Сакач и Петар Бањац.

Драматуршкиње на представи су Мина Петрић и Николина Ђукановић, сценографију раде Жељко Пишкорић и Младен Стојановић, а костимографкиња је Јасмина Радујко.

- Наш је задатак да младима дамо шансу. Тиме смо се водили у последње четири године и запослили 14 младих глумаца, дали смо прилику младим редитељима да се покажу на најстаријим сценама на Балкану и публици смо представили продукције о којима данас цео регион говори, као што су „Ко је убио Џенис Џоплин“, „Мидлсекс“ или „Кафка машин“. Верујем да смо са овом представом такође на добром путу - напомиње директор Драме СНП-а Милован Филиповић, поводом ове  њихове нове представе. Н. П-ј.

EUR/RSD 117.4618
Најновије вести