Штавише, главни разлог за посету програмима Европске престонице културе посетиоци су навели нови и другачији приступ (чак 38,9%). Баштинећи традицију иновативног приступа у нашем граду, Митар Суботић – Суба је био само један од уметника који су предстваљали инспирацију за програм у титуларној години.
Пионир електронске музике, који је од Лимана стигао до Бразила, коначно је и добио пажњу какву завређује – од иновативног програма до покретања архитектонског конкурса који је променио приступ и отворио врата за већи фокус на савремену скулптуру.
- Иницијатива да се Митру Суботићу Суби, нашем значајном савременом уметнику, направи обележје веома је важна у данашњем времену у коме живимо због неговања и чувања правих и чистих вредности заснованих на личним доприносима култури и друштву у свом најелементарнијем облику - уметници су увек били ти који су обликовали дух времена - истиче вишеструко награђивани вајар Милан Кулић који ће бити задужен за скулптуру и додаје да оваква иницијатива превазилази саму одлуку и представља могућу промену уврежене стратегије подизања јавних споменика која нам је преко потребна.
Заједно са мултимедијалним уметником Гораном Вејводом, Суба 1988. године у Паризу снима албум The Dreambird. Реч је о композицији у којој су Суба и Горан спојили звук птица са Мадагаскара са електронском музиком и направили један фантастичан амбијентални звук.
И у Бразилу је био изузуетно вредан те је писао песме за сопствени албум. Плоча São Paulo Confessions објављена је крајем септембра 1999. године и то је једино његово издање под именом Суба. São Paulo Confessions беше круна каријере – то је његово убедљиво најзрелије и најлепше дело.
Кулићево победничко решење, на конкрусу који је прошле године расписан на иницијативу Фондације „Нови Сад – Европске престонице културе” и Фондације Митар Суботић Суба, биће прва скулптура посвећена зачетнику електронске музике на овим просторима, по чему ће се Нови Сад истицати у региону и Европи.
Са тим се слаже и Милица Рашковић која је у години титуле водила програмски лук Друга?Европа, у оквиру које се нашао програм СУБА:НОВИ САД и која напомиње важност одавања почасти савременицима, не само људима који су обележили нашу даљу историју.
- Чини ми се да су о Суби више знали људи из Београда, Љубљане, Загреба и Сао Паола него његови Новосађани. Треба да знамо ко је био наш суграђанин и како је он допринео светској музичкој баштини чему ће сигруно допринети постављање скулптуре као легата сећања. Ова скулптура допринос је и стварању праксе постављања савремених скулптура у јавни простор и на тај начин преноси оно што је Суба желео - да друштву да нешто ново, промишљено, надахњујуће - каже Рашковић.
Минималистична али снажна, скулптура се може описати као трака чија је форма заротирана око своје замишљене осе. Својим волуменом окупира. Одливена у алуминијуму, очишћена од сваке информације, одише светлошћу и јуриша ка небу. Како каже Милан Кулић, већ на овом првом кораку у појашњењу идеје може се подвући паралела са музичком композицијом – насупрот пропорцији, маси, волумену, равнотежи и ритму у „компоновању“ тродимензионалног ликовног дела стоје тон, мелодија, хармонија и ритам. Ових дана, Кулић интензивно ради на склапању скулптуре.
- На овај начин, у статичну чврсту природу скулптуре уткано је кретање и енергија музике а коначна форма је инспирисана једноставношћу и слојевитом садржајношћу компоновања Митра Суботића Субе - истиче Кулић и додаје да је позиција скулптуре у Лиманском парку била велики изазов јер се може посматрати на микро плану у смислу парка као очекиваног места за одмор и разоноду, и кроз макро перспективу као урбаног градског језгра – саобраћајног и пешачког чворишта два градска булевара.
- Из тих разлога моје размишљање о скулптур је ишло у смеру минималистичке форме која поседује дуалност сопственог визуелног садржајаи стога буди различите доживљаје у посматрачу. Локација у Лиманском парку где ће бити постављена скулптура омогућава њену несметану комуникацију са пролазницима и отвара нову амбијенталну целину савременог контекста једног градског језгра објашњава Кулић и додаје да је Суба био уметник чије је схватање звука, музике и стварања уопште, умногоме превазилазило музичке жанрове, јасно дефинисане постулате, а може се рећи и време у које је његов, нажалост, кратки креативни век био смештен.
Година титуле Европске престонице културе, у свом финишу, у оквиру програмског лука Друга?Европа, донела јепрограм СУБА:НОВИ САД који је био изузетноу спешан и посећен. СУБАсоба је програм који су осмислили Субини пријатељи, те и поред великог Субиног доприноса, ту се крије кључ успешности и важности овог пројекта. Седам дана пред крај новембра, Менза у Дистрикту врвела је од добре енергије, радости, а емоције су се вртоглаво смењивале.
-То је дефинитивно била једна генерација изнад свега креативна и храбра која се добро повезивала са сличним људима широм Југославије, Европе и света. Марина Перазић, такође Субина другарица, у једном интервјуу рекла је „Суба је био баш тај Нови Сад који сам заволела давне 1985. године”. Верујем да је то било истина јер је живот некако био безбрижнији и самим тим људи су били отворенији и слободнији да заједно стварају” - истиче Милица Рашковић, координаторка програмског лука Друга?Европа.
СУБАсоба очигледно представља буђење духа тог Новог Сада и зато је то још један од разлога због чега пројекат завређује изузетну пажњу.
- Нама је значајан јер се бавимо човеком са којим смо били пријатељи, са којим смо проводили сате у разговорима, слушању музике, сарађивали са њим у креирању неких пројеката. Жеља нам је да Суба и његова музика буду много више видљиви у његовом граду, у његовој земљи, јер Европа и свет га одавно знају и слушају”- истакле су ауторке пројекта СУБА:НОВИ САД, Бранка Парлић и Вера Копицл.
- У то време, почетком осамдесетих, комуникација је била знатно тежа са остатком света, али су људи, чини ми се, били много упућенији једни на друге и делили своје креативне идеје кроз дружења и подршку - истиче Милица Рашковић. - Тај дух се осети у СУБАсоби. Наравно она је прилагођена и новим генерацијама јер је циљ да се Субино стваралаштво приближи њима, те су радионице електронске музике и други иновативни приступи такође присутни.
Овај пројекат има за циљ и да се, кроз сећање на Субине способности и дело, младима пренесе значај експериментисања и играња са звуком.
- Верујем да је СУБАсоба само почетак и да ће се претворити у нешто много дугорочније и веће - простор за слободно експериментисање звуком и справама који ће охрабрити младе људе да се упусте и у оно што никада не би помислили да могу - додаје Милица Рашковић.
Овог марта, и београдска публика је могла да упија бразилске ритмове у оквиру Контакт конференције, који су прошле године ођекивали Новим Садом, и за то су управо биле заслужне Субине пријатељице Бранка и Вера које кажу да на почетку, нису ни слутиле да ће пробудити толико интересовање у региону.
Митар Суботић Суба рођен је у Новом Саду 1961. године, у ком је уписао Академију уметности, одсек за композицију и оркестрацију. Интересовање за електронску музику, буди се још у тинејyерским годинама. Након дипломирања одлази у Радио Београд на курс електронске музике ког је држао британски саскофониста Пол Пињон. Тада открива синтисајзер који ће до краја живота бити његов основни инструмент. Како је тад популарно било да музичари скривају свој идентитет, тако се и родио Rex Ilusivii.
Суба је сваке недеље слао своје снимке Драгану Гојковићу, аутору тада култних емисија Нови видици и Yу поп сцена на Радију Нови Сад. Гојковић је био одушевљен оригиналношћу Субиних синтисајзерских композиција и редовни слушаоци ових емисија су већ тада запамтили име Rex Ilusivii.
После годину дана анонимности, Суба је коначно Драгану Гојковићу открио свој идентитет, када званично и почиње његова каријера.
- Мислимо да је интерактивна инсталација СУБАсоба у Новом Саду и Београду у потпуности успела јер смо имали добар садржај и праве госте који су својим учешћем допринели да се слика о Суби и његовом стваралаштву све више попуњава. Дивно је што се сви позвани радо укључују и спремни су да поделе са нама своје успомене и сећања - кажу Копицл и Парлић и најављују путовање СУБАсобе, по региону.
Како наводе већ у јулу биће гости фестивала Сајет у Толмину у Словенији.
- Постоје и први контакти са два велика града у Хрватској. Поред припрема за ова гостовања и даље радимо на томе да СУБАсоба добије свој стални простор у Новом Саду где би поред редовне поставке била организована предавања и радионице електронске музике. Центар за електронску музику још увек не постоји у региону, колико ја знам, и било би дивно да Нови Сад подржи оснивање једног таквог центра - кажу ауторке пројекта СУБА:НОВИ САД.
А. Брзак
