У свету имагинарног реализма

У Галерији Факултета ликовних уметности у Београду, у Кнез Михајловој 53, у току је самостална изложба плексиглас објеката, графика, цртежа и фотографија новосадске визуелне уметнице Снежане Петровић.

Ова поставка је и наставка њеног докторског уметничког пројекта, одбрањеног прошле године на истом факултету Универзитета уметности у Београду на смеру графика под менторством професора Жарка Смиљанића. Основне студије Снежана Петровић је завршила 2004. на Академији уметности у Новом Саду, на одсеку графике у класи професора Милана Станојева, а магистрирала је у класи професора Радована Јандрића. Стваралаштво ове уметнице може се жанровски одредити као савремени имагинарни реализам - фигуративни надреализам, магични реализам и фантастично сликарство.

Њено досадашње стваралаштво представљено је и у репрезентативној монографији на српском и енглеском језиком са мноштвом репродукција радова које прати критички текст историчарке уметности др Јасне Јованов.  Пред новосадском публиком излагале је крајем прошле године када је у Галерији Културног центра Новог Сада представила циклус “Мит о Пегазу” у коме је наставила са употребом “призора конкретне стварности од којих ствара илузије, непрекидно осцилирајући између микро и макро симбола, фантастике и псеудостварности, као и између свесног и подсвесног”. Ових дана ради на новој серији слика и цртежа под називом „Алхемија живота“. Поставка ових радова би требало да буде изложена крајем ове године у Галерији Куће Ђуре Јакшића у Београду.

л Вашу самосталну изложбу на Факултету ликовних уметности у Београду назвали сте Паралелна димензија?

- Основна идеја овог пројекта на докторским студијама била је утицај савремене технологије и мас медија на човеково понашање. Центар мог истраживања је човек као посматрач - хомо спектатор и његово несвесно. Паралелна димензија је паралелни свет који нас окружује управо кроз спектар телевизијских програма, друштвених мрежа, интернет портала – свега онога што нас увлачи у други виртуелни свет и троши драгоцено време мимо наше свакодневнице. Ја сам изабрала да се бавим њиховим негативним утицајима, што не значи да сам против нових технолошких достигнућа већ кроз свој рад упозоравам на њихове могуће злоупотребе.  Током свог истраживања користила сам различите медијуме ликовног израза, цртеж, графику, фотографију, на крају је чак дводимензионални рад прешао у трећу димензију кроз објекте у плексигласу. У томе и јесте чар не само ликовног већ истраживања у било којој области, никада не знате у ком правцу ће вас оно повести.

л Особени уметнички сензибилитет испољавате кроз готово све ликовне технике. Где се најизразитије осећа суштина ваше уметности?
Бити уметник за мене представља један шири појам. Иако сам по вокацији графичар свој стваралачки рад не ограничавам само на ову област. Волим да комбинујем ликовне технике и експериментишем са њиховим подлогама као и да прелазим из друге у трећу димензију. Од рада у графици одмарам се радом на слици, а потом се од слике одмарам радећи цртеже и тако у круг. Тако да ако би морала конкретно да одговорим на ово Ваше питање где се најизразитије осећа суштина моје уметности, верујте да не знам одговор или је одговор у свим ликовним дисциплинама, а и шире.

У вашој ликовној поетици какво је место цртежа као основе визуелног мишљења?

Кроз мој стваралачки рад констатно негујем цртеж као засебну целину, јер управо овом ликовном дисциплином се најбоље изоштрава ваша моћ перцепције. Да би сте знали да изнесете слику, графику или скулптуру од почетка до краја, пре свега треба да знате одлично да цртате, јер цртеж је тај који чини основу за све ликовне дисциплине.

Митолошке, религијске, алегоријске теме на вашим делима стварају један особени свет из маште. Шта покреће пут ка слици?

- Пут ка слици покреће енергија онога ко је ствара. Слику морате да осетите негде дубоко у себи, да би се изродила жеља да је пројектујете на платно. Та жеља мора бити јака и искрена. Енергија којом градите слику учиниће да она прича или ћути.

У каквом су положају данас млади уметници и какве савете бисте могли да упутите онима који тек стварају неку своју индивидуалну поетику?

- Створити своју индивидуалну поетику уопште није лак задатак. Студенти који упишу ликовну академију углавном негодују што морају да проводе читав дан на факултету, а не схватају да је то у ствари основа за организацију њиховог рада у атељеу, у њиховом будућем радном простору. Да би постигли нешто морате да будете посвећени ономе чиме се бавите. Дакле у овом нашем послу осуђени сте на асоцијални живот да би се посветили вашем стваралаштву, што подразумева рад у атељеу минимум осам сати дневно. Да бисте оформили своју поетику треба да проводите доста времена читајући, трагајући, посматрајући и вежбајући. Што се тиче положаја младих уметника он никада није био завидан. Када завршите академију остајете без надзора свог ментора, препуштени сте самом себи. Одједном имате напретек времена и ако не знате како да се организујете брзо заостајете. У већини случајева младим уметницима је ово прва прекретница у грађењу каријере. Многи овде заувек стану. За оне који наставе даље чека их сурова борба са критиком, одбијање на конкурсима, обарање цене њиховог рада на тржишту. Све ово може да издржи само онај ко је истрајан и заиста посвећен свом стваралаштву.  

Нина Попов
 

EUR/RSD 117.7365
Најновије вести