Жељка Милошевић: Лековити звуци харфе

Мало је музичких инструмената који носе такав ореол магичног звука као харфа. Многи сматрају да њен звук може да одведе у неке нестварне пределе између јаве и сна.

Мада харфу свирају и мушкарци, ипак се, овај чудесан иструмент најчешће везује за жене, као да оне једине могу да изнесу тај суптилан звук. Једна од њих је и харфисткиња Жељка Милошевић, Крагујевчанка, професор харфе у Новом Саду, али уједно и професор дизајна звука у Средњој музичкој школи „Петар Коњовић“, у Сомбору. Осим тога ова млада и енергична уметница је и аутор пројекта у коме се слепе особе обучавају да стварају музику и раде као дизајнери звука.

- Пројекат „Use sound to watch around“ је дугорочни интернационални пројекат у оквиру програма „Ерасмус+“ финансиран од стране Европске комисије. Тема пројекта је решавање незапослености слепих младих особа коришћењем могућности дизајна звука и музике. Инспирацију за овај пројекат сам добила кроз рад са својим слепим учеником. Пројекат почиње да се реализује од 2. марта ове године и кроз низ предавања, радионица и симулација процеса, учесници ће стећи неопходна знања и применити их касније у својој средини. Највише ће се радити на тему радија, радиофонских дела и продаје звукова и музике на интернету за разне потребе (stock audio). Детаљније о свему томе може се наћи на:
http://kcmv.udruzenje.org/use_sound_to_watch_around/index.html.

Ко је све укључен у обуку, да ли је ограничен број учесника у едукацији?
- Овај пројекат окупља 40 учесника из седам земаља (Србија, Албанија, Црна Гора, Бугарска, Турска, Грчка и Италија) који раде с младима и који се баве едукацијом као и решавањем социјалних проблема код младих. Међу учесницима биће и по једна слепа особа из сваке земље. Идеја пројекта је да се учесници едукују о могућностима дизајна звука и музике, као и о методама и техникама које ове области пружају са циљем да се смањи незапосленост код слепих младих.

Како су изгледали ваши први музички кораци?
- Своје музичко путовање сам започела у осмој години свирајући хармонику. Иако сам постизала добре резултате, нисам имала велику жељу да наставим, па сам се у крагујевачкој средњој музичкој школи определила за теоретски смер. Наредне године отворио се одсек харфе, што ми је изузетно привукло пажњу, па сам решила да паралелно похађам часове овог инструмента... Већ након две године сам у Паризу на међународном такмичењу освојила прво место. Успех се поновио и наредне године, што ме је подстакло да наставим са школовањем овог инструмента.

Шта вас је привукло да свирате харфу?
- Харфа за мене одувек представља магичан инструмент. Она плени својом појавом а нарочито умилним звуком. Посебност овом инструменту даје њена ретка заступљеност – мали број нас, поготово у Србији, свира или поседује харфу.

Како је текло ваше даље школовање?
- Завршивши теоретски смер у средњој музичкој школи уписала сам снимање и дизајн звука на Академији уметности у Београду – што је такође била моја жеља и интересовање. Но, паралелно сам похађала средњу школу за харфу, завршивши је одлучила сам да упишем још једну Академију –и то у Новом Саду где сам дипломирала на смеру харфе. Уследила је и специјализација на менаџменту културе и уметности на Факултету организационих наука у Београду – чиме се такође данас, између свега осталог, бавим. Док сам студирала харфу, запослила сам се као наставник дизајна звука у средњој музичкој школи у Сомбору. Осим концертне активности бавим се и едукацијом свирања на харфи у школи „Харпоманиа” у Новом Саду.

Колико се харфа, менаџмент и педагошки рад на дизајну звука допуњују?
- Углавном синтетизујем своја знања из различитих области и примењујем их у зависности од циља. Музичка продукција је у ствари менаџмент. Менаџмент је и осмислити неки едукативни програм. Без менаџмента нема ни доброг маркетинга, без маретинга нема ни наступа ни полазника школе харфе. Радећи као едукатор свирања на харфи за све узрасте и као тренер на различитим уметничким радионицама, развила сам вештине неформалне едукације које често примењујем и у креативном раду у области дизајна звука. Прилагођавање наставе различитим узрастима и њиховим различитим могућностима помогло ми је и у развијању бољег педагошког рада у школи. Такође, веома често доносим харфу на часове праксе снимања и дизајна звука као задатак ђацима да квалитетно и правилно сниме њене звуке. Морам признати да је то заиста изазов.

Харфа спада у инструменте с богатим, племенитим, али суптилним звуком. Да ли те суптилне вибрације успевају да прокрче пут кроз шуму музике на струју?
- Иако музика на струју преовладава, тежња ка природности увек постоји у сваком човеку, јер то је инстинкт, ту нас срце вуче. Данас се све више људи бави духовношћу – свест о томе се развија и све више људи самим тим открива и примећује моћ звукова појединих инструмената, а поготово харфе. Осим класичне и ауторске музике на харфи изводим филмску и евергрин музику и такво, акустично извођење публици прија, јер је необично, модерно, а ненаметљиво. У оквиру мултимедијалне групе „Феабрик“ изводим концептуална дела на тему супростављања али и спајања природног (четири елемента) и вештачког (елементе које је створио човек). Овакву, ауторску музику изводимо у комбинацији акустичких, природних звукова (харфа и перкусије) са синтетичким, електричнихм звуковима синтисајзера.

Део сте дуа „Хилиа“. Како изгледа та музичка сарадња?
- „Хилиа“ је дует харфе и вокала који изводи импровизовану музику за медитацију. Татјана Карајанов Илић, хомеопаткиња и уметница са којом сарађујем је уједно моја блиска пријатељица и стварање музике са њом за мене представља право задовољство па чак и један вид терапије. Као што се и све друго дешава са разлогом, ја верујем да смо се нас две среле да заједно креирамо овакву музику. Она заиста проистиче директно из наших срца и наше душе, тако повезана међусобним енергијама допире и до људи који нас слушају. Једино на тај начин инспирисане можемо да изводимо нашу музику, а стварамо је чистом импровизацијом на самом наступу. Тренутно радимо на пројекту стварања музике за труднице и бебе.

Колико музика може да исцељује, каква су ваша искуства?
- Од вајкада је познато да су звуци харфе лековити, а данас се у свету и званично користи у музикотерапији. Музика изведена на харфи поседује нежност и ненаметљивост. Њене вибрације благотворно делују на стање ума, умирију свест, посебно утичу на бебе. Благодети има и сам извођач, јер се наслањањем инструмента на те вибрације целом површином директно преносе на тело. Љубитеља овакве музике и те како има и изузетно је цене. Веома често харфу свирам уживо током часова јоге или медитације.

Марина Јабланов Стојановић
 

EUR/RSD 117.5121
Најновије вести