ШАКАЛИ ПРЕУЗЕЛИ ТЕРИТОРИЈУ ЛУКИНОГ СЕЛА Све је мање срнеће дивљачи ЛОВЦИ НА ИВИЦИ СТРПЉЕЊА

Потпуно су потиснули лисице, којих готово да нема, али много више од тога тамошње ловце мучи чињеница да се срнећа дивљач проредила. Један од ловаца, члан ЛС у Лукином Селу, Слађан Никић, често лови шакале, али без утиска да се број овог предатора битније смањио. 

-Од почетка године, у нашем ловишту одстрељено је стотинак јединки, а ја само у последњих неколико излазака, махом у вечерњим сатима, одстрељивао од два до пет шакала. Уверени смо да се ту крије објашњење зашто срнеће дивљачи има врло мало у атару, све је мање ланади, а трпе и остале врсте племените дивљачи, сем дивљих свиња, једино су оне у експанзији. Ту обитава и неколико грла јеленске дивљачи. Виђао са и две - три кошуте, једну са телетом до пре извесног времена, сада је видим без телета. Не искључујем могућност да су за то заслужни управо шакали – сматра Никић. 

Стари Словени су овог предатора звали вук из тршћака. Не случајно, јер ради се о прилагодљивој животињи којој одговарају терени крај великих водотокова, обрасли трском и густим растињем. А управо такви терени су у атару Лукиног Села. А још једна околност у овом делу Баната им иде наруку. 

Наиме, познат је ловачки трик, када се у флашу стави парче рибе, добро зачепи и остави неколико дана, чак и недеља. Када се отвори, ослободи се ни мало пријатан и јак мирис, велики мамац за шакале и лисице. 

А поменуто ловиште се наслања на неколико рибњачких језера, где већ недељама има доста угинуле рибе. У том делу се не лови, па је шакал практично заштићен, па је извесно да су околни, бројни тршћаци, препуни овог предатора. 

Привучен тим „мирисом“, јер недељама уназад владају прилично високе температуре за ово доба године, те обиљем хране, вук из тршћака има идеалне услове за живот. Нажалост, не и племенита дивљач.