Наводи се да нигде та промена није толико евидентна као у Хјустону, у савезној држави Тексас, граду у којем је забележела рапидна експанзија међу мањинским заједницама и који је постао пример за будуће демографске промене широм земље.
Хјустон, својевремено претежно англо и хиспански град данас носи титулу “најразноликијег” града у Сједињеним Државама. За многе локалце у својевремено конзервативном тексашком упоришту, тај податак је постао нешто на шта се поносе.
“Ја сам сам белкиња, а мој муж је хиспанац, имамо ове дивне бебе мешовите расе… мислим да је то овде добродошло и цењено”, каже Ники Васкес.
"Глас Америке" наводи и речи становника Хјустона Дијена Ватена који додаје “Сви овде нађу дом".
"Треба да дођете”, каже Ватен.
После избора 2016, демократски градоначелник прогласио је Хјустон, “градом који пружа добродошлицу” својим имигрантима и избеглицама.
Пастор Ли Хсиа, кинески имигрант, који се преселио у Хјустон када је имао седам година, каже да је тај град, иначе географски окружен такозваним “библијским опасачем”, најконзервативнијим делом Америке, постао - према његовим речима - град који је током протеклих година “органски” тј. без подстицаја - пружао добродошлицу”.
“Библија говори о добродошлици имигантима и странцима и избеглицама, стога мислим да је то својствено грађанима Хјустона. Мислим да смо више наклоњени да их топлије примамо од других градова у Тексасу - можда и због разноликости нашег града”, наводи пастор Ли.
Нови подаци Бироа за попис становништва откривају да белачка популација широм земје стари. Округ Харис, у којем се налази Хјустон, није изузетак.
“Англосаксонци од 63 године неће имати још много деце. Стога можете бити сигурни: никаква светска сила неће спречити да Хјустон или Тексас или Америка постану више афроамерички, више азијски, више латино и мање ангосаксонски током 21. века. Ништа на свету не може то да заустави”, каже Стивен Клајнберг из Киндер института за урбано истраживање.
Међутим, Клајнберг признаје да демографске промене тешко падају остарелој белачкој популацији, посебно онима са мањим нивоом образовања, чија су радна места нестала.
“Свака заједница бележи раст средње класе и растуће сиромашне класе симултано. Тај сиромашни сегмент друштва је велики знак питања када је реч о одрживости Хјустона и Америке у 21. веку”, каже Клајнберг.
"Глас Америке" наводи да, међутим, дуж расних и етничких линија, млађе генерације грађана Хјустона, углавном виде разноликост града у другачијем светлу.
“Људи су овде навикнути да виде све могуће варијације и разноликост, али ако бих отишао у мање тексашке градове где има мање разноликости и варијација у начину на који се одевамо, онда бих се могао суочити са неком врстом дискриминације”, каже Абдула Кудрат.
Саманта Граиса додаје да у Хјустону "никада нису људи били одвојени, у смислу ово је хиспански део града".
"Увек смо сви били заједно”, тврди Граиса.
Према извештају Бироа за попис, округ Харис је забележио највеће једногодишње бројчано повећање хиспанског и црначког становништва у читавој Америци.
