ВИНСКА КАРТА ПЕТРА САМАРЏИЈЕ: Стењу виногради

Ризлингу италијанском, грашцу, како га све чешће зову Сремци, а Хрвати грашевина, у обе земље најраширенијој белој сорти, климатске промене озбиљно раде о глави.
Petar Samarzija
Фото: privatna arhiva

Иако важи за биолошки најјачу, најробуснију белу сорту на нашем простору, она већ 30 година, све видљивије, губи битку са глобалним затопљењем. Вегетацијски период јој је скраћен за 15 до 20 дана, а толико раније дозревање грожђа није добро за њено вино.

Владо Краутхакер, кутјевачки виноградар и винар, познат и као краљ грашевине, не крије свој страх да би ова винска сорта, са 4.300 хектара, најраспрострањенија у Хрватској, у догледно време, због климатских промена, могла нестати из славонских винограда.

Пораст средње температуре ваздуха, на којима и фотосинтеза стаје, као и бројне и честе временске амплитуде, суше, кише (кад им време није), све се то негативно одржава на квалитет грожђа и вина. Алкохоли у вину значајно су порасли, понекад и преко 16 малигана, а киселина смањене. Винарска слика у целом свету увелико се мења. 

Вина су све екстрактнија, алкохолнија и нехармоничнија. Брати раније док су шећери мањи, није решење, јер је тада у грожђу још превише киселина, а фенолна зрелост није доспела: покожица и семенке бобица, понајпре aнтоцијани и танини, задужени за боју и дуговечност вина још су у зеленој фази.

Шта чинити, како се прилагодити климатским променама, чији смо сведоци, изазов је за цео виноградарски свет, посебно онај научни. Вести које стижу из разних крајева су занимљиве и упозоравајуће и за наше прилике.

Као на пример, оне о каберне совињону, који у последње време насељава и наша виногорја. Најраспрострањенија винска сорта, са 341.000 хектара заузима четири посто свих винограда на планети. На Универзитету Девис у Сан Франциску, почели су још 1940. њену клонску селекцију како би имали што боља вина.

И баш она, како се сада показује, спада међу сорте које се највише мењају због глобалног затопљења. Процене су да за 20-30 година ова чувена бордовска сорта неће уживати гостопримство у калифорнијској долини Напа. У међувремену, већ се експериментише да садњом петит шираза, шпанског темпранила и неких црних португалских и италијанских сорти, који ће омекшати или заменити прејаке кабернее.

У његовој домовини Бордоу, каберне је у купажи са мерлоом и још неким сортама, једно од најскупљих црних вина на свету. Како пише хрватски „Експрес", у Бордоу се плаше и за своја бела вина и траже допуштење за садњу шпанског алвариња и неколико сорти из других делова Француске. У винској регији Шатонеф-ди-Пап, на јужном току Роне, размишљају да неке своје чувене црњаке који достижу и 16 посто алкохола, освеже са локалним белим сортама.

У Далмацији су озбиљно забринути за своје црњаке на полуострву Пељешцу и острвима Шолта, Брач, Хвар и Корчула. Јављају ми из Потомја на Пељешцу, да је на најчувенијем балканском винском потесу Дингач засађен и марселан како би „укротио” најчувенију капљицу плавца малог. Готово да у то не верујем! Чињеница је, међутим, да неке јужне сорте попут плавца малог и пошипа, које су биле ограничене на Пељешац, Корчулу и јужније полако освајају просторе средње и северне Далмације и већ дају запажена вина.

Трогодишња истраживања проведена у Хрватској, упозорила су да би у Истри и Подунављу с каберне совињоном и мерлоом могло бити потешкоћа, уз опаску да Истрани за црњаке имају алтернативу у терану, вину изражених киселина која с најбољих положаја нуде сензационална вина. А, имају и франковку која може да освежи свако црно вино. Стари лисац Иван Ењиги није случајно већ посадио ову сорту да би задржао добар глас својих мешавина сората Црно Вење.

Један од закључака поменутог истраживања је да би, с обзиром на повишење температуре, требало истраживати рубна подручја Лике и Горског котара, као потенцијално нових виноградарских подручја.

О сличним истраживањима у Србији, нажалост, нема ни помена. Наша виноградарско-винарска наука, практично, више и не постоји. На факултетима, на које се уписује све мање студената, о лози и вину стичу скромне знања.

Једина смо виноградарска земља на свету која, већ деценијама, нема ни свој стручни часописи о лози и вину. У последњих осамдесет година, наука нам, никад није била слабија него данас.  Слабија него крајем четрдесетих година прошлог века, приликом обнове виноградарства и винарства након Другог светског рата.

А за право чудо, у  исто време држава се на све начине упире и потпомаже и стимулише садњу винове лозе и градњу и опремање најсавремених подрума. Па чак и да извезе и прода нашу капљицу. Кад би још могла, неким декретима, и да их организује, окупи и повеже.

EUR/RSD 117.0614
Најновије вести