ЖУТО БЛАГО КОЈЕ НЕМИЛИЦЕ БАЦАМО! Лимунова кора ће препородити свако јелo УБАЦИТЕ је у тесто, рижото, чак и у КОКИЦЕ
Лимунова кора је једна од најпотцењенијих, а заправо најдрагоценијих природних арома у кухињи. За разлику од лимуновог сока који пружа тренутни налет киселости, кора лимуна делује суптилно и дуготрајно она оплемењује, балансира и освежава јело, без да доминира.
И док индустријска арома лимуна никада не може да замени природну дубину и сложеност лимунове коре, добра вест је да је њено коришћење крајње једноставно.
Слаткиши га воле
Рендана лимунова кора један је од најважнијих природних арома у припреми колача, бисквита, кексића и филова. Када се дода у тесто за палачинке, торте, крофне или мафине, уноси освежавајућу ноту која балансира слаткоћу и чини десерт лакшим за конзумацију.
Користи се и у кремовима, сладоледима, пудинзима, штрудлама и чак у домаћим џемовима – где појачава воћну ноту и спречава засићење укуса.
У том смислу, лимунова кора се понаша као природни појачивач ароме, али и као баланс између масноће и сласти.
Скривени савезник сланих рецепата
У сланој кухињи, лимунова кора функционише као фини контрапункт тешким и богатим јелима. Додата у маринаде за пилетину, ћуретину или рибу – заједно са белим луком, маслиновим уљем и зачинским биљем – продубљује укус меса и даје му медитерански карактер.
У тестенинама се користи у комбинацији са павлаком, сиром или руколом, за јела која траже свежину и лаган баланс. У рижотима, рендана лимунова кора додаје се пред крај кувања – заједно са путером и пармезаном, као завршни цитрусни акорд који заокружује читаво јело.
У супама, чорбама и кремовима, она неутралише тежину коренастог поврћа и додаје суптилну освежавајућу ноту, посебно у јесењим и зимским рецептима.
Суве зачинске мешавине
Осушена и самлевена лимунова кора може се помешати са другим зачинима – сољу, бибером, рузмарином, мајчином душицом, сушеним першуном – како бисте направили властиту мешавину за зачињавање:
• печене рибе или пилетине,
• роштиљ меса и поврћа,
• печених кромпира,
• салата од киное, леблебија и пасуља.
Овакве мешавине се чувају у теглици и користе као природан суви зачин који у секунди додаје димензију сваком јелу.
Уље и маслац
Траке лимунове коре могу да се потопе у маслиново уље и оставе да одстоје неколико дана. Резултат је лимуново уље, које се користи као дресинг за салате, прелив за гриловано поврће или додатак тестенинама. Ако се у то уље дода и чен белог лука, добија се двоструко ароматизовано уље, идеално за медитеранску кухињу.
Слично се може направити и лимунов путер: меки путер се помеша са ситно ренданом кором, мало соли и зачинског биља. Користи се као додатак за рибу, топли тост, пире кромпир, кукуруз, па чак и за посластице попут кексића са путером.
На кокицама, грицкалицама и у пићима
Лимунова кора као зачин се не мора користити само у традиционалним јелима. Може се посути преко врућих кокица са маслиновим уљем и мрвицом соли за освежавајуће и другачије грицкање. У смеси за печене бадеме или лешнике, даје комплекснији укус.
У коктелима и лимунадама, лимунова кора није само декорација – када се нежно притисне или загреје, она пушта уља која мењају целокупни профил пића. Зато се користи у класичним коктелима као што су гин-тоник, негрони или мојито.