Међутим, битка конкурента се с тржишта намештаја преселила у светске музеје и приватне колекције, где се већа и лицитира о томе ко је већи, а ко бољи јер „Кон” одавно више не постоји.
Они који желе да имају неки вредан комад намештаја а да при том могу да га нађу и купе и на овим просторима, свакако треба да потраже оно што је производила компанија „Јакоб & Јозеф Кон”, чије је седиште било у Бечу а фабрике по целој Европи. Наравно, не сваки сто или столицу с потписом „Ј&Ј Kohn”, већ дизајнерске комаде настале после 1900. године, а који су дело неких од највећих архитеката и уметника 20. века, попут Јозефа Хофмана, Ота Вагнера, Адолфа Лоса, Коломана Мозера, Густава Зигела или Ота Пручера.
Јакоб Кон је основао компанију за производњу намештаја 1849. године заједно са својим сином Јозефом. Фирма се годинама развијала производећи намештај од куване буковине те је постала један од водећих произвођача намештаја у Аустроугарској, и главни конкурент компанији „Тонет”. Колики је скок направљен показује податак да је „Кон” 1900. године запошљавао 6.300 радника, који су дневно производили 5.500 комада намештаја.
Иако се компанија „Кон” брзо развијала, дуго није имала квалификоване дизајнере за салонски намештај. На Светском сајму у Паризу 1900. године „Кон” је први пут представио моделе које је дизајнирао Густав Зигел (1880–1970), уметник који је касније радио и за „Винер веркштат”, а био је ученик Јозефа Хофмана. Зигел је тада постао главни дизајнер и одговоран је за већину креација.
Од 300 евра па до преко 50.000
Цене „Коновог” намештаја насталог почетком 20. века крећу се од 300 евра па до преко 50.000, зависно од тога да ли се ради о појединачним комадима или о комплетним салонима. Има и оног за десет евра, али то нису дизајнерски комади. Цена зависи и од броја комада у серији јер такозвани фледермаус има релативно најнижу цену пошто га је урађено највише, а производио га је и „Кон” и касније „Тонет”, „Мундус”... у фабрикама у Југославији, Румунији, Мађарској...
Такође, од тада намештај од савијене куване буковине више није анониман индустријски производ за масовно тржиште, каквим га је створио „Тонет”, већ је постао дизајнерски производ и комад примењене уметности.
Сарадња с Јозефом Хофманом највише је допринела угледу и промоцији компаније „Кон”. Од чувених ремек-дела које је створио Хофман а израдио „Кон”, свакако се истичу чувена „сицмашин” из 1904. године, као и намештај за бечки кабаре „Фледермаус” који је 1907. године дизајнирао заједно са Зигелом. Столови и столице израђени за „Фледермаус” најчешће се могу наћи и код нас. Међу најскупљим комадима намештаја на светском тржишту су и чувене столице које је за санаторијум Пуркерсдорф дизајнирао Хофман, а произвео „Кон”.
Све у свему, „Jacob & Josef Kohn” био је у периоду после 1900. један он најзначајнијих произвођача намештаја на свету, а никако се не сме заборавити да је „Кон”, заједно с „Винер веркшататом”, заслужан за настанак оного што данас зовемо „индустријски дизајн”.
Године 1914. „Ј. & Ј. Kohn” се спојио с компанијом „Мундус” АГ (Кон–Мундус), која је, заправо, била инкорпорирана у компанију „Тонет” 1922. године (Thonet–Kohn–Mundus). „Кон” као бренд је постојао до 1937. године.
Намештај с печатом „Јакоб и Јозеф Кон” може се данас наћи у музејима, као што су Музеј савремене уметности у Њујорку – МОМА или Орси у Паризу. Музеј примењене уметности МАК у Бечу, у својој сталној поставци има велику колекцију намештаја и преглед вишедеценијског такмичења „Тонета” и „Кона”.
Дејан Урошевић
